SUMMA CUM LAUDE – 2 део

Ко су педагози у култури? То су научници, по дифолту, који се баве изучавањем и праксом образовања и васпитања у области културе. Култура није исто што и уметност, па сходно томе, педагог у култури мораo би да буде високо-високообразован, а у уметности не мора. А може, нико не брани. Да би та дистинкиција била јаснија, да кратко напоменем да за педагога у официјалном образовању, на пример, из области архитектуре докторат је обавезан, али за режију, глуму итд. педагог не мора да има научну титулу. Њега за педагога квалификује његово уметничко умеће, лични уметнички рад у тој области и завршен факултет. 

Немојте да се љутите што подсећам на ово. Знам да знате. И да подразумевате да уметници-педагози, без научних титула, који раде за државну плату морају БАР да долазе на посао. Не само да се упишу да су дошли, него нешто и да раде.

А како је у „Колу“ (било, или је још увек тако – не знам детаље, али је принцип овај):

+

Кад професионални играч није више за наступе на сцени из биолошки разлога, тражи му се неко радно место у установи, сходно стручној спреми, док не испуни услове за пензију и укида му се бенефицирани радни стаж. Али не може да не ради – уопште, а да прима плату!

Стари играчи „Кола“ могу да буду бескрајно корисни, драгоцени. Ја се сећам да смо 1968., ми, који смо играли у ОКУД „Иво Лола Рибар“, добили за уметничког руководиоца Паву Ђорђевић, солисткињу „Кола“, док је „Абрашевић“ добио Бору Јовића који је са њима направио чудо! И тако даље... Нису сви они имали педагошког дара, али ово сам напоменула зато што је то илустрација промишљања државе о професионалним играчима који нису више за сцену. Данас то није могуће, зато што је многим старијим играчима фолклора рад у аматеризму – приватни бизнис. Регистровани као непрофитна НВО, узимају новац на руке за „школе“ фолклора. А о „семинарима“, у финансијском смислу – да и не причам! Као доктор економије одлично знам разлику између добити и профита. Нек` захвале Богу што не радим у одељењу за организовани криминал, као специјалац за културу :).

Да видимо шта педагози у „Колу“ имају од школе. (преписујем из дописа добијеног из „Кола“:

1. Електротехничар (Напомена, елекротехничар, тачно, али са завршеним школовањем за фолклорне педагоге на ФДУ, то је оно што Колаши називају „Виша ФДУ“. Ишли две године многи играчи, испите положило само њих двоје. У самом  „Колу“  им то није признато, а „Коло“ их и послало на ФДУ. Циркус! Не од људи, од "Кола". И ФДУ)

2.      Матурант гимназије

3.      Угоститељска школа / занимање келнер

Добро. Уметници, шта ћеш. Знају они и да играју и да певају – да се смрзнеш. Педагози. Шта им је био посао?

Преписујем и даље

-          Развој, неговање и очување играчког и музичког стила Ансамбла: (Музичког? Значи и оркестра? Не значи... Аха, добро А и "Развој... стила" је, у принципу, супротно  од "очувања стила", као што је динамичност супротна од конзервације. Али херменеутиком нека се бави онај ко је одобрио овај акт);

-   Присуство пробама и наступима Ансамбла у циљу уочавања недостатака и утврђивање предлога за њихово отклањање (Па, дај, немојте да се зезамо. Један једини педагог је то радио, па је надрљао као жути! Избацили га из свих канцеларија да нема где да седи. Осим у „синдикату“)

-     Непосредан рад са асистентима вође играчко-певачког ансамбла у циљу пружања стручне помоћи за њихов рад (То чудо бих волела да видим. Стварно. А и што само са асистентима? Па, како ће да одраде ово прво?)

-      Организација и реализација рада са Дечјим ансамблом (Ово би ваљало подробно преиспитати. Када је угашен Дечји студио? Зашто? Кам гу паре од те делатности? Ишле на жиро-рачун? Па, за рачун и питам. Како су се трошиле? Наменски? Шта је намена дечјих пара? Да стигну? За развој рада са децом? Шта су радили педагози кад више није било Омладинског и Дечјег ансамбла? И шта је СВЕ морао да ради педагог Омладинског ансамбла? Добио наређење да са децом-омладинцима у холу пред концерт продају сувенире за кеш? Јесу ли ти омладинци „Колу“ нешто плаћали? Јесу, дабоме! Деца плате државној установи и раде нерегистровану делатност (трговина) у тој установи?! Евиденција кеша? Педагог који вришти да то тако не може  и не сме да се ради - надрља тако да не знам да ли би га орден Светог Саве рехабилитовао и повратио).

-    И на крају: други послови по налогу руководиоца Едукативног сектора коме је одговоран за свој рад (а мени послали допис да Уметнички директор брине о њиховим карнетима. Да, заиста, ко је руководилац Едукативног сектора? Требује ли се плата за њега? Јок? Добро онда)

Плате педагога:

Сви педагози имају, од маја 2008, коефицијент плате 18,20. ОК. Како то изгледа у пракси? Узећу... ` ајд око маја 2014:

Платa "Педагога 1" за мај 2014. - Кликнути на документ

Платa "Педагога 2" за мај 2014. - Кликнути на документ

Платa "Педагога 3" за мај 2014. - Кликнути на документ

Шеф књиговодства је примио тог маја 54.005,47, а претходног месеца доби плату за 1 пару више! На овој ујдурми са платама неће се пасти само због оних 5.000 € које сам помињала, него пре свега на овој 1 пари!  Јер, З А Ш Т О, одакле  та 1 пара разлике у плати?! Критеријум?! Утемељење у закону?!

Кликнути на документ

Шта се ту види из авиона? Да је први педагог вероватно после  ове плате отишао  у пензију, па је добио још једну плату на своју плату и још мало приде. Одакле? Е, то „одакле?“ много је скупо. И још нешто. Тај педагог, овај од 135 хиљада, добио је Божићну награду 31. јануара 2013. од 4.000 динара. Радио је – шта?! И колико?! И добио Божићну награду. Разумем, то је од Бога. Ту нећу да питам „одакле?“. Послало Министарство? Частио - ко? И одакле? 


Да ли су сви који су из "Кола" добили овакву отпремнину приликом одласка у пензију? Или онакву од преко пола милиона динара?

Ови људи нису нимало криви што су произведени у педагоге. Не. Али! Али! Могло је пре тачно 15 година да се регулише да сви играчи достојанствено оду у пензију. Како? Па, ево и сад пише на овом блогу. Лепо пише. Само нико не мисли о играчима. (Ма не удварам им се, баш ме ничим нису задужили. Просто је реч о државној установи која на том плану има проблем). То онда нисам довршила, јер је  зависило од Министарства, но  ја више нисам ни хтела, ни могла да их молим да мрдну седални дао... А да ме, притом,  клика у "Колу"  пријављује инспекцији рада баш због овог настојања! Еј, бре! Због настојања да им омогућим пристојан одлазак у пензију, звали инспекцију! Инспекторка занемела кад је видела како ствари заправо стоје... Или је то пријављивање ипак било због завратња славине из које су цуреле паре у нечије џепове?! Само у нечије. И то државне паре. Узете - одакле? Од колега, од "мртвих душа", од Снежаниних тантијема, од непопуњених, а плаћених радних места?... Лични, а не општи интерес! Па је л` неко луд да се у тим околностима бори и за њихов нормалан одлазак у пензију? А да они сами раде против себе? И против невиних људи, својих колега. С посебним циљем да мене - нема. То обавезно. И Милене Крстић, која је бар још једно десет година после мог одласка говорила шта не сме у "Колу" више да се ради, јер ће тако "Коло" уништити само себе. То ће тек да се види... А и за Снежану Кнежевић није  важно. И умре жена... `Ајд` сад овако јавно да питам: да ли је нормално да после 12-13 година од мог одласка са места директора, неко из "Кола" оде на посао мог сина да се жали на то што је лист у коме ради пренео са сајта "Пиштаљке" текст о корупцији у "Колу"?! Нит` је имао икакве везе с тим, нит` је знао, имао је слободан дан кад је то објављено...  И ја ћу да седим скрштених руку?! А биле онолике претње телефоном док сам била у "Колу". Па докле да дрхтим?! И зашто?! Државо, зар је нормално да се само ја туђег срама стидим!? Мало ли је било јуришање на мене, него ће и на моје дете? Е, ту је било прво - СТОП! Полиција помогла. А смрт Снежане Кнежевић је дефинитиван крај мог ћутања и седења скрштених руку...

Да се вратим на педагоге. Шта још овде, из ових података о платама педагога, може да се види? Приметила сам да је педагозима по 2,3,4 месеца плата била иста, као да месец нема различит број дана, али и да им је била мања плата преко лета... Питам се – да ли Министарство културе својим установама шаље мање пара лети?  Реторичко питање. Служи као илустрација државне контроле коришћења буџетских средстава. Па, зато је кривична пријава поднета и против НН надлежних лица у Министарству културе. Да ли ће се са онаквим незаконитим радом наставити, зависи од државних органа, али и од гласа оних који раде у култури. Ја сам овим своју душу спасла, а државу – не могу. Могу да је волим и да јој служим. И да будем частан човек, јер држава на томе почива. Врло добро познајем протестанску мисао Вебера, али мој идеал је Лазар Пачу, лекар, самоуки а најбољи министар финансија у историји ове наше напаћене земље. Јер, кад ти поставиш питање за једну државну пару, динари се сами доведу у ред. 

Јој, бре! Шта је сад па ово?!? Таман помислих да сам завршила...

Директор „Кола“ је примио Божићну награду и две плате (мале, између 30 и 40.000 динара) кад више није био директор!

 

Плате тада већ бившег директора Кузмановића у 2013. - Кликнути на документ

Ове плате је примио 31. јануара 2013. и 28. фебруара 2013, а одлуком Владе Србије већ  29. децембра 2012. (линк на сајту Владе – кликнути овде) Радојица Кузмановић је био разрешен, а за в.д. директора „Кола“ тада би именован др економије Драган Милинковић. Тај је потписао ону исплату од 5.000 € сестри свог претходника. И овом педагогу од 135.000. Доктор економије...? 

Платa директора Кузмановића за новембар 2012. - Кликнути на документ

Читала сам у „Новостима“текст Драгане Матовић. Писала га је о Драгану Милинковићу, који је био директор после Радојице Кузмановића. Пише, између осталог, да се Синдикат жалио да је доделио себи "скромни хонорар" од 90.000 док је као пензионер био ВД директора "Кола". Па, у крањој линији, он је доктор наука, па му некако и личи . Ваљда му је и раније плата била  толика, јер је пре одласка у пензију управо и био директор "Кола"? Стварно, колико му је била плата док је био директор? И ко је одредио њену висину? Држава? Или он сам? Где су Управни и Надзорни одбор?!... А да питам нешто друго: колико је била плата Радојице Кузмановића као ВД са онолицно школице?! Преко стотке? Око стотке? Испод стотке? Аха, како кад. Добро. А кеш? Имам ли ја доказе у вези кеша? Да! Читала сам налаз Буџетске инспекције! Добиле су га и "Новости".

.. 

`Ај још мало да погледам.. `Ај, `ај... Владан Животић, вођа играча,  новембра 2012. имао скок плате на 90.731 динар,  а генерални директор „Кола“ Радојица Кузмановић тог истог месеца 84.430! Па, једном је примио мање и од сестре, која је била уметнички директор у његово време...  И сад опет мање. Жртвовао се? Сирома. Аииии, што би рекла покојна Снежана Кнежевић. Са којом школом је Животић имао толику плату? Са средњом? Беше ли оно економска? Не? Електротехничку? Да? Или са високом васпитачком из Кикинде? Колико васпитачица има данас плату, исто са вишом школом, али без толико асистената?! Ма, колико лекар  данас има плату, у односу на ову од пре неколико година...  Је л` то исти онај Животић који је звао Синдикат да спасе „Коло“ од мене, кад сам довела плате на меру коју је прописала држава? Или је то онај који је из Кикинде, кажу, донео у најлон кеси исечене делове оригиналне славонске ношње, а да није полицији пријавио дело уништења ношње. Саучесник? Немам појма... Ношња није била категоризована као културно добро. Но, то што није била регистрована, не значи да није била културно добро, него да неко није урадио свој посао.

Платa вође играча Животића за новембар 2012. - Кликнути на документ

У „Колу“ су се ношње ОТПИСИВАЛЕ као крпе. Да! Шта то значи? Па, на пример, некада давно су постојале оригиналне ношње за игре из Барање. Умољчавиле се и бачене су.. Ношње из Славоније и Македоније су исечене... Па то да вриштиш као она жена из Багдадског музеја...То је власништво државе Србије! Има ли ко, сем мене, да оплаче ношње у овој земљи? Има! ИМА. 
Ово је и наша земља. И наша ношња. Не "Колова". Наша. Наше материјално благо. Није за кесу. 

Морам да додам овде нешто. Биљана Ећимовић Баркузу, која се бави реконструкцијом ношњи и везом, коју сам замолила да дође у "Коло", а она срећом пристала, никад није ушла у женску гардеробу у панталонама, у знак поштовањама према незнаним женама које су израђивале традиционалне сукње, хаљине, кецеље..! Ја сведок томе. Њеном умећу би се клањао до црне земљице свако жив на планети, а не само у Србији, само да људи знају какве стручњаке има ова земља! Не претерујем. Гледала сам какво дело сада ради. То се у историји српске културе више никада неће поновити. Само да јој Бог да здравља да доврши! Отишла је из "Кола" кратко време после мене. Дала је отказ. Није могла да гледа шта се ради са ношњом. Дала ми је копију дописа којим даје отказ... Да вриштиш, не да плачеш... Кад такав допис напише жена коју су Грци предложили да буде члан УНЕСКО због свог умећа са ношњама, а не Срби, онда се не питате више да ли смо ми, као народ, нормални, него желите да онај ко је надлежан - одвоји жито од кукоља. Па, да се спасава оно што се још спасити може. За мене је сечење ношњи као сечењу руку везиља, које потом неко једноставно стави у кесу и врати у "Коло", не пријављујући полицији шта је донео, јер можда мисли да је он то само донео, није секао. Ignorantia legis nocet, мој брајко. То је осећај, то је тај ужас који ме погоди, ма не само мене, бре људи, кад чујемо да неко сече златовез, вез, ткање, старо преко сто година.... А још и у државној својини! Па није то "Колово"! То је благо овога народа!

 Рекоше ми да „Коло“ плаћа око 40.000 чланове управног одбора... То не знам, а не знам ни одакле би било. Али знам да је Радојица Кузмановић бивши ВД директор, који је потписао све ове уговоре о раду „кореологу“ и „педагозима“ – опет у „Колу“... Девет година је био ВД и опет у управном одбору! Еј, државо. Има ли те? Има? Е, онда добро.

 Патријарх Павле је рекао: „Човек ништа не може да понесе у гроб, деци треба да остави само - часно име“. Зато се овај блог зове „послушање“.

П.С. Данас сам добила 5.000 динара од Владе Србије, као и сви пензионери. Радосна сам, имам пензију 19.600 динара. Можете да мислите колико сам радосна. Суза сузу стиже. Не због мог сиромаштва. Реч „богат“ је настала од речи Бог, а не од речи "паре". Него зато што не желим да верујем да нас је Бројгел одавно нацртао.

Др сци Весна М. Николић