10. јун. 2015.
Умро је Бранко Крстић, технички уредник (оооо, какав назив за радно место, да те Бог сачува. Е, да л има игде у сценској култури на ЦЕЛОМ свету такво радно место...?! И шта би уопште „технички уредник“ у сценској делатности – уређивао?!) Ансамбла народних игара и песама („Србије“ је избачено у једном тренутку из назива, заједно са целокупним сценским знањем и моралом) "Коло".
Ко је био Бане? Бане је био мој друг. Нисмо се увек слагали у свему, али смо волели „Коло“ и имали смо поштен однос према тој кући. То нам је било заједничко. И још нешто – играли смо у „Лоли“ заједно. Радојица Кузмановић, Зоран Васковић, он и ја. Бане је играо боље од свих њих. То се видело у „Осоговки“. Тај мачкаст додир пода једном ногом и брзи трзај назад, то је био трен... Ту тананост у игри, ретко ко је имао. Али - није умео да се пува као неки... Кад је отишао у „Коло“, говорило се да је одличан играч, али да је био лењ. Не, Бане није био лењ – он није био амбициозан. А посебно ваља рећи - није био наметљив. Био је депресиван, сетан. Убијао се пивом. Да ли је због тога посао трпео?. Не, да ја знам. А да ли је он трпео? Да, да ја знам, а знам!
Његова љубав према „Колу“, безусловна и верна, ретко с чијом може да се мери, јер је била ћутљива, унутрашња. Његова патња исто тако. Његово трпљење је изнад сваког медицинског. О томе говори његов рад на последњем свечаном концерту у Народном позоришту, средином маја 2015., неколико дана пред смрт. Имао је метастазе на свим органима редом, без имало кисеоника у организму и са сидералном анемијом... Читала сам налаз лекара, пише: мет. овде, мет. онде, мет. и овде, ево и овде, метастазеееее, и унутрашња крварења... У том стању, човек не може да стоји, у том стању се прима морфијум, а он је водио концерт као инспицијент. После неколико дана се срушио и умро на рукама сина.
Колико је његово трпљење било, видела сам и сама, када му је пијани Украјинац на аеродрому у Цириху избио зуб, ударивши га главом без повода и разлога (тако ми је бар рекла швајцарска полиција), а да ми он никад ништа није ни поменуо. Кажу да му је гардероберка покупила пасош с пода и није му рекла нити да му је испао, нити да је код ње. Ансамбл је или ћутао, или би неко, онако простачки бездушно, рекао „Ма, пијани Бане, изгубио пасош, па сад не можемо у авион“. А онда Буџетска инспекција, годинама након мог одласка, нађе у „Колу“ неколико кафанских рачуна, мислим три, са цифром од по 400.000 динара, значи да су и оговарачи пили на an gro, а о дневним рачунима за виски ништа не знам. Али се за виски зна.
Неки од тих који су му добацивали да је алкохоличар, били су му, кажу, на сахрани, јер су то људи од реда. Ја нисам била, ја нисам човек од реда. Од таквог лицемерног реда – НЕ! (Не, нису сви колаши лицемери, да не да Бог. Куд бих то могла да помислим, камоли да кажем. Па сва моја сећања на „Колаше“ су у љубави за њих). Али, лицемери који су Банета сахрањивали пре те сахране, били су и на овој. Међутим, главни гробари нису били. Па гробари и не иду на сахране, они само копају раке.
Неки од тих који су му добацивали да је алкохоличар, били су му, кажу, на сахрани, јер су то људи од реда. Ја нисам била, ја нисам човек од реда. Од таквог лицемерног реда – НЕ! (Не, нису сви колаши лицемери, да не да Бог. Куд бих то могла да помислим, камоли да кажем. Па сва моја сећања на „Колаше“ су у љубави за њих). Али, лицемери који су Банета сахрањивали пре те сахране, били су и на овој. Међутим, главни гробари нису били. Па гробари и не иду на сахране, они само копају раке.
И још нешто што се не зна у јавности. Бане, је као председник синдиката у „Колу“ скупио толико документације о уништавању „Кола“, па бар за милион година робије. Претерујем, за мање. Све сам читала. Читала сам и срамни допис „Танеца“, како Бане није хтео истовремено да ради и за „Танец“ и за „Коло“, на заједничком концерту у Београду, као да је Бане то могао, чак и да је знао да треба, и као да му је директор то могао наредити. Само Бог може да буде у сваком тренутку на сваком месту, свуда, а Бане то није могао. Није могао чак ни на та два места, јер је човеку то просто немогуће... Такво понашање према њему, испитују у Тужилаштву, тако кажу, то не знам, видећемо. Ја била у полицији да дам изјаву око много чега. Звали ме. То знам.
Али, поменуто повлачење по блату једног одговорног радника, није ништа спрам оног које му је радио његов друг из „Кола“. То „Колаши“ причају. Ја нисам била томе сведок, па да знам, а да се бавим „рекла-казала“, то не радим. Али сам читала један текст, обешен у Клубу. Усликали га "Колаши" мобилним, па ми га послали. У том тексту је писало да неко већ две године води негативну медијску кампању, а то је, није било тешко погодити, био Бане Крстић као председник синдиката, (и Милена Крстић, наравно). А на крају је био бомбасти апел да се сачува „Коло“. Црњак.
Било је речи о "негативној кампањи" и по новинама. По томе је требало да помислимо да Банетов синдикат, односно и Бане лично - халуцинирају. То као да смо сви луди и блесави, као да нису хиљаде и хиљаде људи могле да на сајтовима дневних новина погледају снимак незаконите продаје ДВД-а "Кола" у иностранству, на концерту "Кола". А, ево, сад скоро, од Повереника за информације од јавног значаја, добих документа, пристигла из самог „Кола“, (дакако, па откуд би била), да је неко у „Колу“ примио нето плату преко 578.000 у једном месецу! За шта? За који посао? Поравнање неко, вансудско поравнање, можда? Зашто? Шта се обављало за редовну плату, онда? Да ли је тај, који је примио толику плату, радио и волео „Коло“ као Бане Крстић? Шта је уопште радио? Колико? И колико је Бранко Крстић примио тог истог месеца? Колико је примио и оног месеца када је са метастазама водио концерт? То бих волела да знам, да могу да упоредим са тих пола милиона...И колику пензију имају они који су пронели славу "Кола" широм света...? Ало! Више од 578.000 исплаћено као плата! Еј, бре! 400.000 кафански рачун! А Бане пијанац?! Паре на руке за турнеју, ништа није прошло кроз књиговодство, каже Буџетска инспекција... Продат стан који се у "Колу" књижио као основно средство... Ало, државо, како може да се продаје твоје основно средство?! И Бане је покушавао о томе нешто да каже, и с њим мало ко. УО и НО - никад ништа... Скоро ми одговорише из "Кола" да је Правилник о платама - тајна. Ваљда да се не зна за тих 578.000. Па, ето, сазнало се. Јер, државне паре не могу бити ничија приватна тајна. Бане се управо за то и борио.
Доктор сам економије, мени не мора ништа да се објашњава, знам како се у „Колу“ отимало од играча да би неки други чланови Ансамбла живели на високој нози. Ја то затекла, ја то променила и после исти ти играчи, које сам запослила и дала им заслужене а претходно од њих покрадене паре, потписали да одем, као да већ пре тога нисам поднела оставку. Исто са карциномом. Ма, брига њих и за мој и за Банетов карцином. Мој је био без метастаза. Њих сам оставила тамо где се стичу. А оне по правилу увек иду одакле су послате. То није медицинско, то је хришћанско начело.
Бане је страшно патио због свега тога што му се дешавало и што је видео на послу, а и приватно... Без речи... Без јадиковке... Увек одан. Уредан у свакој фази рада. Страх ме за документацију коју је чувао, иако знам да је пописана... Зашто страх? Зато што се „Колова“ документација чува мимо правила. Пожалила ми се инспекторка из Архива Србије, кад сам отишла... А у Архиву Србије друга документација о "Колу" – не постоји! Историја "Кола" је у самом "Колу", па зато није тешко причати о десет милиона гледалаца "Кола". Колико их је стварно било, знао је само Бранко Крстић, јер је он о сваком наступу водио евиденцију. И не само о томе.
И још нешто ми је тешко пало – понашање свештеника на сахрани. Било му мало пара које је добио. Искукао је готово још толико. И то није први свештеник који се језиво огрешио о Крстиће... Ми мислимо да су они Божји посланици, а они, неки од њих – вуцибатине, такорећи... Неки жељни пара, неки моћи... Постиђују Банета и живог и мртвог...
Јесмо ли ми постали нација без образа...? Јесмо ли сви погубили душе...? Не знам, нешто од тога испитује Тужилаштво. Не, није завршен поступак. Наравно. Али судија није овде. Бане је управо кренуо ка правом и Једином. Питаће га за сваку изговорену реч, за сваки гутљај пива, за игру у дане поста, за смех, за неодлазак на Литургије... „Коло“ се бави традиционалном нематеријалном културном баштином, а ништа не зна о митарствима, кроз које наш колега сад пролази... И кроз која ћемо проћи сви ми. И наша деца.
Свако ко прочита управо то шта га чека после смрти, знаће како је Банету, а знаће колико се огрешио о њега, и не само о њега... Гора му казна не треба, ни боље исправљање.
Ако икога игде има да се моли за Банетову душу, спасиће и његову и своју. Али ми немамо ту навику. И мислимо да све знамо. А не знамо да је последњи концерт који је Бане водио, кажу људи из „Кола“, а каже и моја другарица из аматеризма (која је била солисткиња, што је у оно време било и-хај), да је то био најгори концерт у историји „Кола“. Видела сам мало на ТВ, али не до краја, нисам могла... Не, нису играчи одговорни. Шта њих брига... Они ће се само једног дана суочити са реалним стањем у својој бранши, а онда ће схватити много тога. Па и ко је био Бане Крстић. И колико је чинио за њих... И на чијој страни су они били. И на чијој страни нису били. И зашто Владика Николај каже да су најгори они неутрални... „Шта ме брига“ типови су најопаснији... Захваљујући њима свако зло пролази. И свако људско страдање.
Бане није био такав. Кад размислим, Бане је био савест "Кола". Тек ће налази Тужилаштва, на основу документације његовог синдиката, то потврдити.
Видимо се, друже, у вечности. Нека ти Бог, због твоје трпељивости и ревности, да рајска насеља, а твојим мучитељима озарење ума и преумљење. И нека нам свима нама опрости све грехове. И нама, и нашима. Амин.
Воли те твоја сестра у Христу,
Весна
25. март 2015.
СКАНДАЛ ЗА СКАНДАЛОМ СУСТИЖЕ КОЛО
(они ће на крају сами себе затворити)
Прочитајте ова два писма и све ће вам бити јасно:
ВД Директора Ансамбла народних игара „Коло“
Господину Владимиру Декићу
ПРЕДМЕТ: Опомена пред тужбу
Поштовани господине Декићу,
Обраћам вам се са захтевом, или боље речено молбом, да ми исплатите накнаду на име ауторског хонорара за ауторска дела која сам урадила за „Коло“. У време кад сам била запослена у „Колу“, ни по једној систематизацији, посао аутора није улазило у опис послова које сам по решењу била у обавези да радим. Будући да се моја ауторска дела у „Колу“ мењају како коме падне напамет, наравно, без моје дозволе; будући да се изводе без икаквог мог пристанка, као и то да се продају аудио и видео материјали са мојим ауторски делима без икакве накнаде мени као аутору, то се ја овим путем старам да се моја ауторска дела заштите према закону који регулише ауторска и друга сродна права. Надам се да Кривични законик неће бити потребан.
Из тог разлога Вас молим да потпишемо уговоре о даљем коришћењу мојих дела, који ће садржати и одређивање накнаде за досадашње коришћење. Не знам да ли је потребно да Вас подсетим да није спорно да сам ја аутор својих дела у „Колу“. Спорно је само што накнаду за њих „Коло“ мени никад није исплатило, а тражило је да их обавим. И спорно је и то што је ова држава уплаћивала средства за рад „Колу", за основну делатности „Кола“, свирање и певање то јесте, а да мени као аутору накнада никад није исплаћивана. Где су одлазиле те паре, питање је за истражне органе. Посебно питање је да ли сам ја била принуђена у „Колу“ то радим, на које начине сам приморавана и зашто сам из „Кола“ отишла на улицу, тешко и претешко болесна, само да спасем живу главу од малтретмана у вези са писањем аранжмана које уопште нисам била дужна да стварам. Била сам корепетитор у „Колу“, вокални педагог, заменик директора, али никад аранжер и композитор, а у(об)радила сам на стотине музичких нумера, иако ми то није била радна обавеза. Кад сам била вокални педагог, увежбавала сам ансамбл, али је требало неко други да ми да ноте, а не да их ја пишем. Нарочито не за оркестар, а нарочито нисам била дужна да компонујем. Ако ме питате зашто сам то радила, рећи ћу вам једноставно - била сам самохрана мајка двоје мале деце, стално у страху за посао, а то се обилато користило...
Ја Вас сада молим да ми исплатите минимум минимума хонорара, а видећете да негде тражим од 10 до 100 пута мање него што је тржишна вредност тог рада. Нећу да допутим да се читава културна баштина коју сам у „Колу“ обрадила - користи, а да ја умирем понижена, болесна, у бескрајној немаштини. Дакле:
Кореографије:
1.Лесковац,
2.Мађари,
3. староградске
Ту сам урадила музичку обраду свих мелодија (има више различитих игара у једној кореографији), значи урадила сам аранжмане, оркестрацију за 9 инструмената, значи 9 штимова Плус урадила певачку обраду и увежбала са ансамблом. То као корепетитор никад нисам морала да радим, али се од мене то тражило. За све ово, за певачки и оркестарски аранжман, зражим само 450 € по кореографији, значи x 3 кореографије = 1,350, у динарској против вредности,по куповном курсу на дан исплате.
Плус за „Мозаик“, певачки колаж, 500€, а то се изводи, кажу ми и од кад сте Ви дошли на чело „Кола“. Укупно 1.850. € за овај део рада.
Целовечерњи певачки концерти, у трајању од око и преко 60 минута: избор музике, усглашавање музике са поезијом,: певачка обрада, оркестрација (штим за сваки инструмент)
1. „Цвет у народној песми и поезији“
2. „Трагика у животу
3, „Смиље мара по језеру брала“
4. „Ој Мораво“
5. „Родољубиве песме“
6 „Тако је некада било“
7. „Ај, берем грожђе, бирам тамњанику“
То је седам концерата. За 8 .концерт, песме је одабрала мр Сања Ранковић, а ја сам их обрадила, плус сам написала аранжмане за оркестар. Нека сваки концерт има само по 10 песама у просеку, то је апроксимативно 80 песама. Распитајте се колико на тржишту кошта само једна певачка нумера, обрада и оркестрација, плус увежбавање. Ја тражим 500 € по концерту. За 8 премијера концерата то укупно дође само 4.000 €, значи отприле 50€ по песми, (избор музике, певачка обрада, оранжман за оркестар за 9 инструмената, све то 50€ по нумери.
Музичко-сценска дела:
1.„Корени“ – ја сам овде била композитор свих ПЕВАЧКИХ нумера на задате текстове и обрадила их за гласове.
2. „Променада“ – режија Слободан Радовић, певачка обрада и оркестарски аранжмани
3. Староградски програм у Режији Арсе Милошевића – исти посао, плус композиције, изведено у Народном позоришту.
Тражим за свако дело по 1.000 € = 3.000 €. Мене је стид да тражим само хиљаду евра за компоновање целовечерњег музичко-сценског дела, али баш нећу да дам џабе.
Четири компилације на ЦД: Коло 1, 2, 3 и „Голгота и Васкрс Србије“. То су ЦД, снимљени у Радио Београду:. У цену улази и скупљање материјала на терену, одлазак у манастир Ћелије... Имајте у виду да су управо те духовне песаме ТРАЈНИ снимци у Радио-Београду. То се у Радију води под именом Снежана Кнежевић, а извиђач је „Коло“, разумите - само извођач. Ту је, на та три ЦД, око 3 сата музике“ Плус ЦД „Голгота и васлрс Србије.
Тражим по ЦД по 1.000 €, с обзиром на важност тих ЦД и с обзиром на то да до мене допиру гласне да аудио и видео матаријали са мојим делима продају. То је друга врста делатности за коју ме нико није питао.
То је укупно још 4.000 €.
Значи
3 кореографије + „Мозаик“ ................ 1.850 €
Целовечерњи певачки концерти...........4.000 €
Музичко-сценска дела.......................... ...3.000€
3 ЦД............................ .............................. 4.000€
Укупно: 12.850 €, у динарима, по куповном курсу на дан исплате.
За потписивање уговора могу вам дати само недељу дана, за исплату можемо рокове прецизирати тим уговорима.
У случају да игноришете моје захтеве, моји захтеви преко суда ће бити усклађени са тржишним и културним вредностима мојих дела, увећани за затезну камату, затим увећани за адвокатске и судске трошкове, евентуална вештачења. У том случају, стављање судске забране на извођење мојих дела се - подразумева.
Надам се да имате намеру да часно водите кућу на чијем сте челу, а ово Вам спада у то.
Срдачно и са надом на сарадњу
Снежана Кнежевић,
11306, Гроцка
Лупоглавски пут 14
Телефон 069 1930111
ПС Сад, како ми сећања навиру, сетих се: обновила сам оркестрацију и за „Го пратиле дедо“ и „Белу крајину“. Једноставно, ноте су биле изгубљене и вд директора Радојица Кузмановић ми је тражио да их напишем по сећању, јер сам то знала, будући да сам толико година била корепетитор. Молила сам га да ми плати, на то је ме он казнио смањењем 10% од плате, са образложењем да нисам дошла на доделу новогодишњих пакетића (!), као да је моја обавеза била да гледам деда-Мраза, Просто, имам одраслу децу која су прерасла доделу пакетића. То рачунајте још по 2 х 1.000 €.
Значи, моја укупна потраживања су, овом приликом, 14.650 €.
Одговор директора:
Ansambl KOLO |
19. мар
|
Poštovana gospođo Knežević
Tužite nas.
Vladimir Dekić
09. јули 2013.
ДАНАС САМ ОД ПИО ФОНДА ДОБИЛА ОВАЈ ДОПИС
02. јули 2013.
ДАНАС САМ ОД ПИО ФОНДА ДОБИЛА ОВАЈ ДОПИС
Иако сам експертизу о тежини послова играча у "Колу" урадила и предала још 2001. године, да би се урадила ревизија дотадашњег Правилника ПИО Фонда, судећи по овом допису који сам данас добила, потребно је да сада неко из "Кола", оно што сам тада урадила, дакле, ту исту документацију - поново преда ПИО Фонду, како овде и пише! То није само могућност да радни стаж коначно буде увећан на 18 месеци, него и право на друге бенефиције. Те друге бенефиције, на које су играчи и педагози имали права од 2002. године (средства за појачану исхрану и рекреација једном годишње), а које су у међувремену - изгубили, свакако треба повратити.
Наравно да ће се отворити питање одговорности за овакав однос према играчима "Кола"... То што је неко помислио да је "Коло" његова приватна прћија, па може да ради и са ношњама, и са платама, и са парама уопште, и са кореографијама, и са семинарима, и са волонтерима, и са продајом касета и чега све не, па и са играчима, шта хоће, шта му падне на памет, без контроле и без полагања рачуна било коме, преварио се, јер, ево - постоји и држава. А држава, у овом случају, бар ја овако тумачим овај допис, каже "Ако је урађена експертиза, дајте да видимо о чему се ради - дајте, па, ако треба, урадиће се и ревизија Правилника ПИО Фонда, како би и играчи "Кола" осетили правду која им припада, ако им је уопште била ускраћена". А ја кажем - јесте! Јер да није, ови би ме игнорисали, не би ми ни одговарали. Јесте, јер играчи "Кола" не могу да буду изузети из грпе балетских играча, и стављени у групу оперских певача! Тога нема ни у Тунгузији. И сад, они који ни оволико не знају о народној игри, кажу, тако се зцка, да су баш они у неким телима Министарства културе која одлучују о тој игри :). Но, ја верујем да у Министарству нема знања, али има добре воље, за разлику од "Кола", где нит је било знања, нит намере већих димензија од сопственог шлајпика и пасоша :). Питање њихове одговорности ће се свакако отворити.
Шта сам ја у свом обраћању ПИО Фонду написала, па ми они овако лепо одговорили, може се прочитати доле, испод датума 21. јуни 2013., доле, испод мог коментарисања оног несрећног демантија у "Блицу".
РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
- Д И Р Е К Ц И Ј А -
|
02/1 Број: __________
05.07.2013. године
Београд, ул. Др Александра Костића бр. 9
НИКОЛИЋ ВЕСНА
БЕОГРАД
Предмет: Стаж осигурања који се
рачуна са увећаним трајањем.
Поштована,
Поводом Вашег обраћања Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање којим сте тражили да покренемо иницијативу за измену Правилника о радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем („Сл. гласник РС“, бр. 105/2003..., 22/2013 – у даљем тексту: Правилник), у делу који се односи на тачку 36. наведеног правилника, обавештавамо Вас да је чланом 7. Правилника прописано да поновну оцену постојања услова на основу које се утврђује на којим радним местима треба променити степен увећања стажа, може вршити Фонд на основу годишњег плана и програма ревизије, или по захтеву послодавца за спровођење поступка ревизије. Напомињемо да је Законом о утврђивању радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем ( („Сл. гласник РС“, бројеви 50/73 и 31/78) утврђено да се играчима народних игара у сталном радном односу у професионалним ансамблима народних игара, стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем под условом да у току године у просеку имају најмање 50 наступа годишње и да се промена наведене одредбе која је преузета у Правилник о утврђивању радних места, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и о поступку и начину за њихово утврђивање („Сл. лист СРЈ“, број 20/97) и Правилник („Сл. гласник РС“, број 105/2003), може извршити само у поступку ревизије радних места на којима се увећава стаж, и никако другачије.
Имајући у виду Ваше наводе да је играче народних игара у сталном радном односу у професионалним ансамблима народних игара који имају у просеку најмање 50 наступа годишње, а код којих се 12 месеци проведених на раду рачуна као 15 месеци стажа осигурања, потребно изједначити у погледу степена увећања стажа осигурања са балетским играчима, код којих се 12 месеци проведених на раду рачуна као 18 месеци стажа осигурања, потребно је имати у виду да се измена Правилника може извршити само у поступку ревизије, било на основу годишњег плана и програма ревизије који доноси Фонд, било по захтеву послодавца код којих постоје радна места на којима се увећава стаж и да Комисија за утврђивање и ревизију радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (у даљем тексту: Комисија) доноси мишљење о испуњености услова из члана 53. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, односно о промени степена увећања стажа, на основу стручне документације, непосредног увида и других чињеница и околности.
Из Ваших навода се може закључити да је поступак израде стручне документације (стручне анализе) започет још 2001. године, али Фонду никада није достављена наведена документација на основу које би Комисија, која је у том периоду била образована од стране Савезног завода за социјално осигурање, могла донети мишљење о промени Правилника.
Позивамо Вас да Ви или други заинтересовани, доставите експертизу Института из Ниша (претпостављамо да се ради о Институту „1. мај“ из Ниша) и Комисије ПИО Фонда, за коју наводите да је поништена, како бисмо утврдили да ли је у њој било елемената који указују да на радном месту играча народних игара у професионалним ансамблима народних игара, стаж осигурања треба рачунати са другачијим, већим степеном увећања.
Напомињемо да у конкретном случају није могуће покренути поступак за утврђивање наведеног радног места као радног места на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, јер је то радно место већ утврђено као место са увећаним стажом, већ је могуће само покренути поступак ревизије.
Обавештавамо Вас, уколико Ансамбл народних песама и игара Србије „Коло“ не поднесе захтев за покретање поступка ревизије, Фонд ће, када буде у ситуацији да финансира израду стручне документације, покренути поступак ревизије радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем у уметничкој делатности, у којој ће бити сагледани услови рада и други параметри од утицаја на тежину, штетност и опасност по здравље на наведеном радном месту.
С поштовањем,
Координатор у Одељењу за пензијско и
инвалидско осигурање за стаж осигурања
који се рачуна са увећаним трајањем
Милош Лабудовић
Н А Ч Е Л Н И К
ОДЕЉЕЊА ЗА ПЕНЗИЈСКО
И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
Момира Лалић
02. јули 2013.
ОВО ДЕМАНТИ...?!
Читам пре десетак дана овај текст у "Блицу" и не могу да се начудим чуду из више разлога. Прво, фотка је до те мере аматерска, да не знам зашто то није боље опремљено... Друго, не могу да верујем да је ишта од оригиналних ношњи сечено, као што у тексту пише! То је криминал, под условом да је тачно, јер према Члану 5 Закона о културним добрима, бар према оном објављеном у "Сл. гласнику РС" 71/94, ти делови ношње би могли бити чак културно добро од изузетног значаја (Члан 5 под 3. гласи "Ако...(неки предмети) представљају јединствене (раритетне) примерке стваралаштва свог времена или јединствене примерке из историје..."). Наравно, уколико те ношње то јесу, та културна добра би требало да буду уписано у Регистар културних добара. Да ли јесу, или нису - не знам, али знам да у Министарству културе, у моје време, међу заштитарима нико није хтео о томе уопште ни да разговара :) Зато што нису имали појма. Променила се власт и ови што су стигли заиста ништа нису знали. Нити су хтели да слушају оне који су знали. И увек је тако кад се власт мења.
Једино је човек из Историјског музеја, г-дин Килибарда, био послат у "Коло", од стране Министарства, да ми помогне око финансија. Дошао човек и запрепастио се кад је видео да у "Колу" оригиналну ношњу - отписују! Купују за кеш као да јесте културно добро, а отписују као да је потрошна роба! Питао ме је "Весна, да ли Ви можете да поднесете одговорност за ово што су радили?!". Ја сам рекла да не могу и отишла право у МУП да пријавим сама себе и уједно да питам шта да радим! Ма право у МУП! О томе сам писала на овом блогу.
Морала сам да урадим ванредни попис и да у пописне листе унесем вредност. Коју вредност? У Министарству рекоше "Унесите тржишну вредност". Кад се нисам шлогирала од те глупости тад, нећу ни сад. Па ви за хиљаду динара (мање од 10 €) можете, на пример, на пијаци да купите предмет непроцењиве уметничке вредности, и његова вредност није хиљаду динара, него је непроцењива... То да објасниш неком у Министарству? Коме? Помоћници која каже "Ако нема мртвих, немојте да трошите моје и ваше време"? Боже...
Ма сваку сам шљокицу рестаурирала! Не ја, Биба. Очи су јој испале за 8.000 динара месечно. Отишла је из "Кола" кад и ја. Сад ми кажу да се ишло шиваћом машином преко оригиналне народне одежде, кој те пита! Али баш да се нешто исече...?! Ја то не могу да верујем! И то из Славоније... ! Па зар је мало што су Србе протерали оданде, него им још уништиш и оно што су правили и - нема их уопште! Као да никад нису постојали. Нема нас. Е, сад, није само то. Поента је што су вез пришивали на мушке кошуље за игре, на пример, из Бачке. А то је већ превара. Јер, ако је нешто из Бачке, онда је из Бачке, није из Славоније. И обрнуто. А и за ту превару "Коло" је добило орден од Цркве за чување традиције! Преварили су и Цркву, ако су стварно секли, или ако је та ношња нестала нас неки начин, или неки њен део, свеједно! Но, вратимо се демантију. Ал`, прво да прочитамо шта је писало у "Блицу". Кликните на слику да бисте прочитали цео текст.
Једино је човек из Историјског музеја, г-дин Килибарда, био послат у "Коло", од стране Министарства, да ми помогне око финансија. Дошао човек и запрепастио се кад је видео да у "Колу" оригиналну ношњу - отписују! Купују за кеш као да јесте културно добро, а отписују као да је потрошна роба! Питао ме је "Весна, да ли Ви можете да поднесете одговорност за ово што су радили?!". Ја сам рекла да не могу и отишла право у МУП да пријавим сама себе и уједно да питам шта да радим! Ма право у МУП! О томе сам писала на овом блогу.
Морала сам да урадим ванредни попис и да у пописне листе унесем вредност. Коју вредност? У Министарству рекоше "Унесите тржишну вредност". Кад се нисам шлогирала од те глупости тад, нећу ни сад. Па ви за хиљаду динара (мање од 10 €) можете, на пример, на пијаци да купите предмет непроцењиве уметничке вредности, и његова вредност није хиљаду динара, него је непроцењива... То да објасниш неком у Министарству? Коме? Помоћници која каже "Ако нема мртвих, немојте да трошите моје и ваше време"? Боже...
Ма сваку сам шљокицу рестаурирала! Не ја, Биба. Очи су јој испале за 8.000 динара месечно. Отишла је из "Кола" кад и ја. Сад ми кажу да се ишло шиваћом машином преко оригиналне народне одежде, кој те пита! Али баш да се нешто исече...?! Ја то не могу да верујем! И то из Славоније... ! Па зар је мало што су Србе протерали оданде, него им још уништиш и оно што су правили и - нема их уопште! Као да никад нису постојали. Нема нас. Е, сад, није само то. Поента је што су вез пришивали на мушке кошуље за игре, на пример, из Бачке. А то је већ превара. Јер, ако је нешто из Бачке, онда је из Бачке, није из Славоније. И обрнуто. А и за ту превару "Коло" је добило орден од Цркве за чување традиције! Преварили су и Цркву, ако су стварно секли, или ако је та ношња нестала нас неки начин, или неки њен део, свеједно! Но, вратимо се демантију. Ал`, прво да прочитамо шта је писало у "Блицу". Кликните на слику да бисте прочитали цео текст.
 |
| Клик ОВДЕ да би се видео бољи приказ |
И сад идемо на деманти ВД директора "Кола" који је послао после овог текста. Прекуцала сам га и превела на ћирилицу, кад смо већ код заштите традиционалне културе :)
КОМЕ СМЕТАЈУ ПРОМЕНЕ У АНСАМБЛУ „КОЛО“?
У издању вашег листа „Блиц“ од среде, 26. јуна, у рубрици Култура на 22. страни oбјављен је текст под насловом „Човек са мрљама у биографији на челу Ансамбла ‘Коло‘“, у којем се грубо и неаргументовано вређа и оптужује моја личност и функција коју тренутно обављам по одлуци Владе РС. Законским правом на деманти, као вишегодишњи у Лондону акредитовани дописник „Наше борбе“ и других наших листова, желим истовремено да укажем на то да овакав сензационалистички, професионално некомпетентан и потпуно неморалан начин писања највише штети управо дневном листу „Блиц“, који би на тај начин могао потпуно да скрене у мутне и краткорочне воде таблоидности.
Искрено жалим што моје младе и неопрезне колеге (Д. Н. - А. Н.) пре објављивања свог текста нису, у недостатку званичних аргумената и доказа за видљиво натегнуту и недобронамерну причу, барем мало дубље завириле у „документе“ о далеким деведесетим из „пријатељских приватних архива“. Вероватно би тамо пронашли податак да Драган Милинковић, тадашњи и садашњи лидер Националног ансамбла „Коло“, никада није судски кажњаван по било ком основу, нити је против њега икада вођена била каква истрага, па ни ова наручена са закашњењем од циглих 25 година.
Могле су моје младе и неопрезне колеге такође да пронађу чињенице да је управо тадашњи и садашњи лидер Ансамбла „Коло“ иницијатор и један од оснивача Одсека народних игара у Балетској школи „Лујо Давичо“, као и школовања фолклорних и балетских педагога на Факултету драмских уметности у Београду, да је у међувремену остварио запажену међународну културолошко-продуцентско-економску, педагошку па и редитељско-списатељску каријеру, која га је и квалификовала за „спорно“ именовање.
А могли су, као старијег колегу новинара, да ме консултују и прозову пре него што су прозвали Министарство културе око мога именовања! Овако се чини да је вршилац дужности директора Ансамбла „Коло“ само провидан изговор да се још једном покуша уздрмати министар Петковић и његов кабинет. Као да су заборавили да министар Петковић, као и Влада којој припада, достојанствено и доследно не полемишу с хушкачима и неоствареним појединцима.
А управо тим дијагностикованим појединцима и самозваним браниоцима Ансамбла „Коло“ припадају и наручиоци текста „Човек са мрљама...“, потпуно несвесни или неспремни да прихвате реалност која је у Србију донела суштинске промене, неминовне и неизбежне. Те промене не могу мимоићи не Национални ансамбл „Коло“, ма ко био на његовом челу. Поготово што коинцидирају са 65 година његовог успешног деловања, а тај јубилеј би, верујем, могао представљати захвалну тему и за дневни лист „Блиц“.
Проф. др Драган Милинковић
Е сад опет ја :)
За разлику од "младих новинара", који наносе штету "Блицу", како др Милинковић рече, јер: "...овакав сензационалистички, професионално некомпетентан и потпуно неморалан начин писања највише штети управо дневном листу „Блиц“, који би на тај начин могао потпуно да скрене у мутне и краткорочне воде таблоидности", дакле за разлику од тих "младих некомпетентних новинара" - ја, др Весна Николић, сам АПСОЛУТНО компетентна. И формално (факултетски, исто завршила ФДУ), и новинарски (погледати моју биографију на овом блогу), и искуствено (и мене је Влада ставила на то место, али не као ВД), и економски (и ја сам доктор економије). Једино сам, за разлику од др Милинковића, компетентна и играчки (просто сам са Радојицом Кузмановићем играла у "Лоли", а Радојица каже да сам почела пре њега, ја од 1967. а он од 68 године, с тим што сам ја пре овога играла са Србом Нинковићем... Леле, ал` смо матори! Пола века у фолклору :).
Да поновим и ово: магистрирала сам на традиционалној култури, према томе и формално и фактички сам компетентна да поставим само једно једино питање: ШТА СТЕ, КОЛЕГА, УРАДИЛИ КАД СТЕ САЗНАЛИ ЗА ОВАЈ СКАНДАЛ ОКО НОШЊИ? А пре свега треба да знамо ДА ЛИ СЕ ОВО УОПШТЕ ДОГОДИЛО? Односно, ПОСТОЈИ ЛИ КОМЛПЕТНА ЖЕНСКА НОШЊА ЗА ТАЧКУ "ОП САЈ САСА"?! Новинари кажу да је ношња исечена, Милинковић у демантију каже - шта?! Ништа, ни реч о томе. За ово питање није потребна никаква компетенција... Ни моја, ни новинара, нити било ког читаоца. Је л ` негде демантовано да је пописна комисија утврдила да нема делова те ношње? Није. Према томе, ми имамо осећај да су новинари били у праву. Или је овај деманти, који је ВД директора "Кола" написао, заправо био прикривање једног кривичног дела? Чијег? Зашто?
Шта ће сад бити? Немам појма. То ће ваљда да истражи Тужилаштво. Уфффф... Баш без везе ситуација, јер ће можда уплести и главног и одговорног уредника "Блица" у прикривању истине... Ко зна...? Уууу, а то отвара питање и одговорности Управног одбора. И овог, и оног у чије се време десила сеча ношњи... А можда људи уопште нису знали...
Да поновим и ово: магистрирала сам на традиционалној култури, према томе и формално и фактички сам компетентна да поставим само једно једино питање: ШТА СТЕ, КОЛЕГА, УРАДИЛИ КАД СТЕ САЗНАЛИ ЗА ОВАЈ СКАНДАЛ ОКО НОШЊИ? А пре свега треба да знамо ДА ЛИ СЕ ОВО УОПШТЕ ДОГОДИЛО? Односно, ПОСТОЈИ ЛИ КОМЛПЕТНА ЖЕНСКА НОШЊА ЗА ТАЧКУ "ОП САЈ САСА"?! Новинари кажу да је ношња исечена, Милинковић у демантију каже - шта?! Ништа, ни реч о томе. За ово питање није потребна никаква компетенција... Ни моја, ни новинара, нити било ког читаоца. Је л ` негде демантовано да је пописна комисија утврдила да нема делова те ношње? Није. Према томе, ми имамо осећај да су новинари били у праву. Или је овај деманти, који је ВД директора "Кола" написао, заправо био прикривање једног кривичног дела? Чијег? Зашто?
Шта ће сад бити? Немам појма. То ће ваљда да истражи Тужилаштво. Уфффф... Баш без везе ситуација, јер ће можда уплести и главног и одговорног уредника "Блица" у прикривању истине... Ко зна...? Уууу, а то отвара питање и одговорности Управног одбора. И овог, и оног у чије се време десила сеча ношњи... А можда људи уопште нису знали...
 |
| "Коло" у Москви 1967. године, игре из Славоније и Посавине "Оп сај саса". Златовез на овој ношњи је исечен |
Ох, како је ово тужно. Мислим, овај његов "деманти". "Младе и неопрезне колеге" су само "завириле у "документе" из пријатељских приватних архива...". Ја нисам у те приватне архиве завиривала, мада имам документ који су и новинари имали, јер то просто кружи уоколо и немају га само новинари, него сви љубитељи Ансамбла "Коло". Нећу да браним новинаре. Хоћу да кажем да документ из МУП-а - ПОСТОЈИ. Да ли је то оригинал или фалсификат, не знам, нити ме интересује. Нити ми треба. Ја сам са архивистима из Архива Југославије и Србије сређивала архиву "Кола" пуна четири месеца и знам шта има од званичних докумената. Не треба ми "приватна архива" да у њу завирујем, јер ми је то испод достојанства. А посебно знам шта није затечено из времена Драгана Милинковића, а морало је да буде. Наравно, уколико ме Тужилаштво буде позвало, ја ћу рећи шта сам затекла. Нећу никога да блатим овако. То просто није лепо.
Има у овом хвалоспеву од демантија и позивање на стварање Одсека за народну игру у школи "Лујо Давичо" (баш ме живо интересује шта је био играчки програм у првом разреду тек отвореног Одсека, те прве године. Из који села су те игре? Или је то био претежно, и играчки и певачки, уметнички програм "Кола", које је више био инспирисан народним играма, него што их је етнолошки истраживао и презентовао? Зашто ученици тог Одеска немају бенефицирани радни стаж, као и њихове колеге са одсека за класичан балет, него су у групи са оперским певачима?
А школовање на ФДУ, то је посебна прича. То су играчи "Кола" у жаргону звали "Она Виша на ФДУ.". Били пријемни? Не, нико не зна да су били пријемни испити. Како се онда уписивало на то "школовање"? Колико се кандидата пријавило? Колико је примљено? Зашто је настава била само суботом и недељом? Шта су од игара тамо научили, кад то ни један професор тамо није предавао? Никада нисмо имали ни један једини час о фолклору. Чак је и шеф катедре за продукцију проф др Милена Драгићевић - Шешић у својој књизи написала да је једини професионални ансмабл у Србији - "Фрула". Ја је питала како је могла то да напише, је л чула за "Коло". Она каже "Грешка направљена у брзини. Знате колико смо журили да направимо уџбеник?". Па, сестро слатка, да ти то знаш - не би могла да погрешиш.
Е, и сад... кад се таквим знањем закити др Милинковић, који је завршио исти смер и зна да ништа није учио о игри, па се тиме још и похвали у новинама, иако га нико ништа о томе није питао (а требало је!), нама који смо озбиљно студирали културу дође да паднемо у кому из затрке, да се стварно комирамо и да ништа не знамо од свега онога што смо заиста учили. У том обрушавању на "младе новинаре" који не знају, како сам каже, "да је у међувремену остварио запажену међународну културолошко-продуцентско-економску, педагошку па и редитељско-списатељску каријеру, која га је и квалификовала за „спорно“ именовање", заборавио је да је његова тзв. двогодишња викенд "Виша ФДУ" (кажем, тако је зову, она то никад, наравно, није била) изазвала запањеност и код професора ФДУ. Ма и код свих нас који смо тамо студирали, јер се зна - ФДУ траје четири године и има четири сценска смера: организацију (или продукцију, менаџмент, како ли се већ сад тај смер назива), режију, драматургију и глуму. Тачка.
Сад скоро сам пила кафу са својим добрим другом, сада професором на ФДУ. И некако смо се дотакли тог школовања. Он каже, опростите, морам да се насмејем:
А школовање на ФДУ, то је посебна прича. То су играчи "Кола" у жаргону звали "Она Виша на ФДУ.". Били пријемни? Не, нико не зна да су били пријемни испити. Како се онда уписивало на то "школовање"? Колико се кандидата пријавило? Колико је примљено? Зашто је настава била само суботом и недељом? Шта су од игара тамо научили, кад то ни један професор тамо није предавао? Никада нисмо имали ни један једини час о фолклору. Чак је и шеф катедре за продукцију проф др Милена Драгићевић - Шешић у својој књизи написала да је једини професионални ансмабл у Србији - "Фрула". Ја је питала како је могла то да напише, је л чула за "Коло". Она каже "Грешка направљена у брзини. Знате колико смо журили да направимо уџбеник?". Па, сестро слатка, да ти то знаш - не би могла да погрешиш.
Е, и сад... кад се таквим знањем закити др Милинковић, који је завршио исти смер и зна да ништа није учио о игри, па се тиме још и похвали у новинама, иако га нико ништа о томе није питао (а требало је!), нама који смо озбиљно студирали културу дође да паднемо у кому из затрке, да се стварно комирамо и да ништа не знамо од свега онога што смо заиста учили. У том обрушавању на "младе новинаре" који не знају, како сам каже, "да је у међувремену остварио запажену међународну културолошко-продуцентско-економску, педагошку па и редитељско-списатељску каријеру, која га је и квалификовала за „спорно“ именовање", заборавио је да је његова тзв. двогодишња викенд "Виша ФДУ" (кажем, тако је зову, она то никад, наравно, није била) изазвала запањеност и код професора ФДУ. Ма и код свих нас који смо тамо студирали, јер се зна - ФДУ траје четири године и има четири сценска смера: организацију (или продукцију, менаџмент, како ли се већ сад тај смер назива), режију, драматургију и глуму. Тачка.
Сад скоро сам пила кафу са својим добрим другом, сада професором на ФДУ. И некако смо се дотакли тог школовања. Он каже, опростите, морам да се насмејем:
- Ма то је, бре, неки фалсификат, каква Виша ФДУ, какво школовање за балетске педагоге овде...?! А где си ти то чула?. Ја кажем
- Нисам чукла!!! Него сам видела! Овде! Код нас, у глумачкој учионици, доле.
- Шта, бре, у глумачкој? Па шта су тамо радили?
- Скакали. Сваког викенда су ту били.
- А шта си ти радила у суботу на факултету, кад не радимо?"- пита он.
- Тада, кад сам их видела, није била субота, него недеља - кажем - Професор Ујес је држао годишњи испит недељом, сећаш се? - подсећам га.
- И ко је могао да игра с њима? Кад кажеш да је то било...? Тад смо имали мачевање... нисмо никад имали фолклор - не да се мој драги професор, колега некадашњи.
- Не знам, никог није било од професора, мислим, тад кад сам наишла, играли су сами, стали да се поздравимо. Знала сам их из "Кола" - не дам се ни ја.
- И шта су полагали? - Пита он.
- Не знам, ваљда режију, организацију, не знам шта рекоше да слушају...
- И сви све положили, наравно, кад је то неко мување - мрмља он.
- А не, нису сви - кажем - рекоше ми да је само двоје од свих њих завршило...
- Па како двоје, ако си малопре рекла да се на основу тог школовања запослило троје у балетској школи "Лујо Давичо, Како?! - ма то он више онако незаинтересовано...
И ту ми пукне филм.
- Слушај, бре, да ти кажем - ти овде радиш, ти си овде професор, ти си исто овде студирао, ти си јавна личност, изволи па објасни јавности шта је то тзв "Виша ФДУ" и какве то везе има са чувањем традиције".
- Баш ћу да питам... Што си се толико ражестила? То, буди уверена, није било ништа регуларно, чим није прерасло у смер, није се ширило... И сад, пошто Факултет нема пара, може неко да ували такву жваку и да ми почнемо да школујемо оно с чим никад нисмо имали везе, нити ико од нас ишта зна. То је јако опасно. Добро је да знам. То би требало да се истражи ... Никад се нико, ако је ико уопште знао да се то овде ради, није упуштао у квалитет те наставе, јер ми просто немамо балетско високо образовање, не у целој држави, него у бившој Југи. Како, бре, овде школовани педагози за игру?! То и сама све знаш. Како може неко да предаје у балетској школи са непостојећпм квалификацијон?... Или овде? Ко је од нас компетентан да предаје о фолклору, мајке ти? Можда ти се само нешто учинило".
Можда, кажем... Па шта друго да му кажем? Ех, сад ћу да пошаљем мејл са овим Милинковићевим демантијем :) Па нек се објасне на ФДУ зашто се и други играчи нису ту школовали. И што смо сви ми полагали онакве пријемне, и ишли четири године, а ови само две? Што нам нико није рекао да смо и ми могли да имамо ту "Вишу ФДУ"?
Дакле, овај деманти, осим што није ништа демантовао, још је и отворио нека додатна, чини се врло незгодна питања. На пример, школовање на Високој васпитачкој школи у Килинди :) Или, играње у културним добрима у свим аматерским ансамблима у Србији и дијаспори. Изношење етнолошких културних добара (ношњи) из земље... Шивење костима без костимографа.
"Врхунац" тог демантија је заправо је тврдња да је текст објављен у "Блицу" био нож у леђа министру Браци Петковићу :) Па тај "Блиц" уби Министарство за културу :) И то причом, без неких великих аргумената. На пример, онај текст о "Топаловићима српске културе". То је, онако, било дно дна! Или, да је Драган Коларевић, помоћник Министра културе, правио некакве спискове за одстрел људи... Ту лаж српско новинарство неће скоро поново изнедрити. И сад, та новина објављује деманти др Милинковића, јер тако мора по закону (па мора, али мора и да се нешто демантује, а не да се пљују новинари који су пре тога добили зелено светло за текст од својих уредника и да се притом напише хвалоспев себи), у коме пише да је "Блиц" објавио текст који је "нож у леђа Министру Петковићу". Па, људи моји, то је изазвало смех у Србији, да одјекују брде и долови :).
 | ||
| "Оп сај саса". Ђока Соле и Јуца |
Па питам поново, кад смо код демантија: ЈЕСУ ЛИ СЕЧЕНЕ НОШЊЕ или НИСУ? Да? Или не? ШТА је урађено од оног што је предвиђено по закону да се уради, кад се за такву ствар сазна? ДА ЛИ ЈЕ ПРИКРИВАЊЕ ЕВЕНТУАЛНИХ КРИМИНАЛНИХ РАДЊИ У "КОЛУ" ТА ПРОМЕНА за коју Милинковић у "Блицу" каже да је то ометање промена у "Колу". Промена би била кад би се сазнало да ли је неко у име "Кола" узимао паре на руке. Кад, колико, зашто? Зашто се ћутало о томе кад је синдикат питао? Па, колега драги би мора да зна да сам овде објавила допис који ми је посло, и лично га потписао, да је у "Колу" било плаћања у евритјима у домаћем платном промету, што би рекао Шојитј. Још увек овде, на овом блогу, свако може да прочита да је др Милнковић потписао акт да се у "Колу" плаћало - еврима! Да подвучем, то је потписао један доктор економије! И шта је тај доктор економије урадио поводом тих еврића? Је ли то пријавио надлежним органима? Или је и то прикривано? И овај деманти је прикривање, уколико заиста фале сукње за тачку "Оп сај саса". Да ли је аутор демантија свестан тога? Чак и да му је Веса Симоновић, главни уредник "Блица", пријатељ из некадашњих новинарских дана, па и њега је, ни кривог ни дужног, увукао у прикривање уништења старих оригиналних ношњи, јер је пустио овај демати који то није...
Ако се питате зашто сам се ја оволико ускопистила, морам одмах да Вам кажем. Толико сам претњи из "Кола" примила, толико увреда, лажи, да ми је мука да спомињем кућу у којој је царовало среброљубље, лаж и оговарање. Али оно што не знате, то је да су се претње односиле и на моје дете и да је оно ЗАИСТА страдало баш на начин на који му се претило. То можда нема везе са "Колом", али моје дрхтање да ће се то десити је било оправдано - десило се. Ако са једне стране имам своје дете, десет година болести и глади, без динара, исечене ношње из Славоније и Христа у себи, а са друге стране један овакав "деманти", Министарство које по комисијама које се старају о игри има више лица него личности, "Колов" тајни правилник о плати, фотокопију дописа о муљању од пре тридесетак година коју је издао МУП-а, непостојање доказа о оригиналности корака у кореографијама, шта мислите - шта је јаче? Истина или лаж? Знање или дување? Правда или неправда? Матерински мотив наспрам туђег среброљубља или славољубља? И та моја огромна мотивација, несагледива и најдубља, какву спозна само онај чије дете страдава, није ништа спрам моје вере да ће Бог развејати сва муљања у "Колу", све неправде према играчима, да ће открити сву истину о манипулацији нашом традицијом - као мехур од сапунице. Богу то није ништа. Господ зна да ја говорим о томе да српска традиција никада није била без Бога. А ја знам да ме Он никад неће оставити на путу да то докажем. Зато је то лако. Мени. Јер је са Богом увек лако. Зато Му слава и хвала што овим непокретним прстима могу да куцам лако, као да свирам на Његовој харфи :) А сваком мом писању - претходи акција. Јер је вера без дела - мртва вера. А ја верујем у живог Бога. И Он верује у мене :) Не смем да га разочарам. И нећу!
21. јун 2013.
После мог оглашавања у медијима, са многих страна ми је стизала документација (стизале су и приче, али приче ме никад нису превише инетересовале), дакле, стизало је много тога, што је била више него довољна илустрација напора запослених (не свих, некима је било супер) да изађе не видело сво зло које се тамо одигравало, по њиховом мишљењу. Приметила сам неколико ствари које су АПСОЛУТНО шокантне... Једна од њих је да су играчи "Кола", кад је бенефицирани радни стаж у питању, у групи - оперских певача, а не балетских играча!!!! Крв сам пропљувала док сам била на месту директора, трудећи се да добију 18 месеци за годину дана, док је једна клика из "Кола" стално ишла и тужакала ме инспекцији, синдикату, управном одбору, коме све не да они нису балетски играчи, да сам "фалсификовала њихова документа"... Нормално је да сам дигла руке од свега, јер сам изгубила и стрпљење и - здравље.
Мислим да су ме тужакали да се не би видело колико је било важно да (тада) не буду сврстани у три групе као балетски играчи (првак, солиста, групни играч), како је законом и Правилником ПИО фонда било предвиђено и за њих. Хтели су да свако има плату како та баш клика одреди, да клика може да узме колико хоће и коме колико хоће. Зато је и данас њихов Правилник о платама и даље тајна Државна тајна, јер није по правди, него по грамзивости. У оно време сам затекла да су, уместо у три групе, били распоређени у 27 платних категорија (да, да, мимо сваког закона, а све плате су биле ниже него што су биле законом загарантоване и мање од оног што је Министарство слало!) Сав вишак пара је, кажем, узимало тих неколико људи за себе. То сам описала на овом блогу, у делу "Коло" - ја". Ови из инспекције, синдиката, што су долазили по њиховим пријавама против мене, запрепашћено су гледали у папире и говорили "Људи моји, па ови раде против себе!" Нееее, господо! Они су радили за себе, а против својих колега којима су отимало од уста, од деце... Ма страшно шта су радили! И било је јако важно да оде свако ко то неће да настави и "легализује"! А страдаће свако ко се буни. Жмурећи могу да напишем ко и данас има највеће плате у "Колу". Исти они који су имали пре него што сам дошла на место директора. Министарство онда...? Да те Бог сачува. Е, па добро, сад су сви играчи у групи оперских певача...! А могли су већ више од десет година да имају 18 месеци радног стажа за годину дана, колико им и припада. Браво за оне "Колаше" који су то онемогућили! Машала! Браво, државо!
Мене то више не би требало да се тиче. Ал` - жао ми је поштених људи. Жао ми је згаженог принципа правде. И нећу да узнемиравам своју савест. Она ми не дозвољава да не служим Богу кроз служење људима.
Села сам, написала ово ПИО Фонду и послала пре неки дан. Данас ми кажу да је нови ВД директора, исто пре неки дан, али тек пошто сам ово послала, био у Народном позоришту да пита како су они регулисали свој бенефицирани радни стаж. Није морао нигде да иде, јер осим што се подразумева да директор мора нешто и да зна, могао је да завири у сопствену архиву. Запрепастио би се. Било би му лакше. Али...
Значи, пошто у "Колу" тренутно нема никога ко уме и хоће да се заложи за обичне играче, а и да скине са плећа терет старијих играча који годинама не раде, (ни пре 11 година нису хтели, а још увек су тамо и примају државне паре, и неће у пензију) кажем - моја савест је послала ово. Волонтере током ове деценије да и не спомињем! Добро, то је један мотив...А и да се зна да човек упркос томе што је гладан (да подсетим да сам десет година била без динара, често болесна на смрт), мора да буде чистог образа, да може да изађе и пред људе, и пред претке, и пред дете своје, и пред Бога. Патријарх Павле ми је лепо рекао "Мора да се зна шта сте радили". Па ево. Нека се зна :) И ово сам урадила. И онда, и сада поново. И то и у име Бога, и из љубави према Његовој правди, и према знању које ми је дао, а и према људима у "Колу" које сам увек тако јако волела. Ма, ово сад је ситница спрам ондашњег напора да се изађе на крај са људима из ПИО Фонда да уопште направе Комисију, да ангажују Институт...
Једном сам била са колегиницом код правнице у Немањиној у том ПИО. Жена се шминка, али као Абориџин, д`умреш од страха шта је урадила са собом, ма неће да прича са нама о бенефицираном стажу, не диже поглед са огледала... Само удара плаву сенку, удара преко обрва. Погледом нам је рекла "Сиктер!". Е, па, мислим се, сестро слатка - имаш ти и шефа. И тако, од једног до другог, од Немањине до Теслине, од министарке која прима кинеску делегацију, па не може никог другог, до "Колових" удружених ловокрадица... Данима и месецима, упорно, без одустајања, без помисли да може да буде другачије него онако како треба... Раме уз раме са Народним позориштем... бори се за тих 18 месеци... Моли и куми Министарство културе да да то тумачење које траже... Да би данас све то било подведено под услов "...може 15 месеци, али и то под условом да играч има у просеку не мање од 50 концерата годишње". Дакле, ово сам послала 18. јуна 2013:
Једном сам била са колегиницом код правнице у Немањиној у том ПИО. Жена се шминка, али као Абориџин, д`умреш од страха шта је урадила са собом, ма неће да прича са нама о бенефицираном стажу, не диже поглед са огледала... Само удара плаву сенку, удара преко обрва. Погледом нам је рекла "Сиктер!". Е, па, мислим се, сестро слатка - имаш ти и шефа. И тако, од једног до другог, од Немањине до Теслине, од министарке која прима кинеску делегацију, па не може никог другог, до "Колових" удружених ловокрадица... Данима и месецима, упорно, без одустајања, без помисли да може да буде другачије него онако како треба... Раме уз раме са Народним позориштем... бори се за тих 18 месеци... Моли и куми Министарство културе да да то тумачење које траже... Да би данас све то било подведено под услов "...може 15 месеци, али и то под условом да играч има у просеку не мање од 50 концерата годишње". Дакле, ово сам послала 18. јуна 2013:
Републички фонд за пензијско и инавлидско осигурање
Сектор за остваривање права y ПИО - бенефицирани радни стаж
Београд
Александра Костића 9
ПРЕДМЕТ: Измена Правилника о радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем ("Сл. гласник рс", бр. 105/2003, 126/2004, 93/2005, 3/2007, 8/2007, 56/2007, 23/2008, 49/2010, 48/2011 и 50/2012), Чл. 36, ст. 2
Обраћам вам се са захтевом да покренете иницијативу за усклађивање поменутог Правилника са самим собом, јер члан 36, став 2 није ускалађен са основним начелима изнетим у Члану 1 поменутог Правилника, произашлим из члана 53. (став 1). Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Напомињем да сам у периоду 2001/02 била директор државног Ансамбла народних песама и игара Србије "Коло" и да је, на моју иницијативу, ПИО Фонд утврђивао услове увећаног радног стажа за играче овог Ансамбла, који је професионални и из републичког буџета финансиран, једини у Србији такве врсте. Ово није иницијатива за ревизију радних места и степена увећања радног стажа, па да ја, као физичко лице, нисам власна да чиним такву иницијативу. Не треба да се уради ревизија радних места, јер је то урађено, него да се поштује реално стање, и то изменом Правилника о радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, а за ту иницијативу је властан свако ко увиди да се одређеним државним актом урушава нечије здравље, или му се чини дискриминација.
Наиме, у Члану 36. који се односи на уметничку делатност, у ставу 2) који се превасходно односи на оперске певаче, солисте и носиоце главних улога у опери, додато је и да "играчи народних игара у сталном радном односу у професионалним ансамблима народних игара, који имају у просеку најмање 50 наступа годишње", имају право на степен увећања радног стажа за 3 месеца за годину дана реалног рада, то јест 12 месеци рада рачуна им се као 15. Став 1) овог члана односи се на балетске играче. Ја подносим захтев да се професионални играчи у Ансамблу "Коло" ставе у групу балетских играча из Става 1, јер се такође школују у балетској школи "Лујо Давичо" као и играчи класичног балета, како би имали 18 месеци стажа за годину дана рада, а не да буду у групи са оперским певачима (став 2), јер за то нису школовани, иако и сами професионално певају.
Да појасним: Републички ПИО Фонд је 2001. године, на моју иницијативу, урадио процену радних места у једином професионалном Ансамблу народних игара и песама "Коло", ангажујући релевантни Институт из Ниша. Ја га нисам бирала, само сам платила новцем који ми је држава ставила на располагање за ту намену. Потом је ПИО Фонд формирао своју комисију, али документација није била комплетно заокружена. Наиме, само се чекало да Министарство културе да тумачење да се и играчи "Кола" школују на одсеку народних игара балетске школе "Лујо Давичо" у Београду, то јест, да су и они балетски играчи школовани на једном од два смера балетске школе, или ако немају ту школу, а обављају професионално тај посао, имају се рачунати као балетски играчи, па да и они имају увећани стаж 18 месеци као и њихове колеге. Али у Министарству се мењао Секретар, па ангажовали неку агенцију да изабере најбољег кандидата за секретара, па никако да дају тумачење, те не знам ни сама како - тек остаде 15 месеци, али уз неке додатне олакшице којих раније није било. Ја сам дала оставку, јер нисам могла да изађем на крај са људима који нису могли да оду у пензију, а нису ни могли, а ни хтели да раде, те нисам могла да примим младе људе, а и сами знате, бабе не могу да скачу. Е, неки од тих играча, што онда нису отишли у пензију, још увек су у "Колу", а ја сам отишла пре 11 година.
Вратимо се аргументацији за измену члана 36. Он гласи:
УМЕТНИЧКА ДЕЛАТНОСТ
1) Радно место: балетски играч
Степен увећања: 12 месеци рачуна се као 18 месеци.
2) Радна места: оперски певач, солиста носилац главних улога; играч народних игара у сталном радном односу у професионалним ансамблима народних игара који имају у просеку најмање 50 наступа годишње.
Степен увећања: 12 месеци рачуна се као 15 месеци.
Овако написан члан у ставу 2) је потпуно бесмислен.
1) не треба да пише "у професионалним ансамблима", јер имамо један једини - професионални Ансамбл "Коло". То што се јавило хиљаде и хиљаде људи да регулише радни стаж као играч фолклора, то није исто што и играње у "професионалним ансамблима". Постоји, кажем, само један, и то већ 65 година;
2. Услов "... у просеку најмање 50 наступа годишње" је такође бесмислен, јер
а) то није аутохтона група играча народних игара која професионално наступа пред публиком са својим аутентичним играма, које зна од детињства, па не мора да вежба. Рад ових уметника спада у МУЗИЧКО-СЦЕНСКУ делатност и они сваког дана морају да вежбају, као и сви балетски играчи, макар немали ни један једини наступ. Њихов посао је да сваког дана играју три часа и да имају један час певања. А да ли ће то да прикажу публици, то не зависи од играча, него од управе. Какве то има везе са 50 наступа годишње? Да имају само један наступ годишње, они морају да вежбају сваког радног дана у години!
б) Да ли тај ко сваког дана скаче и пева, и страда му кичма, гласне жице, плућа, заправо нема право на увећани радни стаж док не напуни најмење 50 концерта у просеку годишње? И шта се дешава, ако неко сваког дана има пробе, а управа му годинама одређује 49 наступа да не би уплаћивала бенефицирани радни стаж, на пример? И како ПИО Фонд контролише да ли је уплаћиван увећани радни стаж некоме ко се тек професионално запослио, а нема још 50 наступа? Или је стекао услове за пензију, а неће, или не може да обавља тај посао, а сматра да има право на то радно место до навршених 65 година живота, иако ни он нема 50 концерата годишње, на пример? Ко то контролише?
3. Ставити играче "Кола" у оперске певаче, а не у балетске играче је, не бесмислено, него застрашујуће смешно, јер они не стоје и певају као оперски певачи, и то свако своју ролу, него играју, певају и носе костиме и до 10 кг тешке, играјући на отвореним и затвореним сценама, без обзира на временске услове и тежину костима, што је утврдила ваша Комисија, не ја.
4. Непоштовањем налаза своје сопствене комисије и Института, као научне институције, ПИО фонд је лишио бенефицираног стажа и асистенте, односно педагоге који раде са играчима, иако је то супротно ономе што су управо ти стручњаци одредили. А стручњаке сте ви ангажовали. И они су све урадили према предвиђеној методологији. Само се, кажем, чекало Министарство културе да да тумачење да се и они играчи који нису завршили балетску школу, а чланови су Ансамбла, имају рачунати као да јесу, јер морају да обаве задатке исто као и школовани балетски играчи. То увећање се односило и на педагоге, јер ко није био у сали, тај не зна како је крвав рад асистената. Они раде са играчима, непрекидно играјући и истовремено гледајући шта ради ансамбл. Па да имају очи у круг и да истовремено играју, мало је увећани стаж и на 24 месеца. То је сурово поигравање са њиховим психо-физичким здрављем. Њих нисте ставили чак ни у оперске певаче. Они имају 12 месеци за 12 месеци. Коме је пало на памет да поништи експертизу института и Комисије ПИО Фонда, не знам... То просто доживљавам као кривично дело којим се угржава здравље људи. Притом, ви не контролишете да ли неко ко ради као асистент, прима плату као солиста, јер то и није ваш посао…
5. Непоштовањем налаза ваших стручњака и инерција Министарства културе да да акт који је морало да да, довело је до низа ускраћивања права балетским играчима запосленим у "Колу" на пословима игре. Ако играч у "Колу", има 15 месеци стажа за годину дана рада, а играч у позоришту, има 18, с тим што у "Колу", за разлику од рада у позоришту, још мора да пева или да игра напољу на темепратури испод нула степени у провидној блузи с кратким рукавима, или на + 40 Ц са шубаром и у тешкој вуненој ношњи, тада Правилник чини дискриминацију по основу запошљавања у различитим институцијама. Дакле која је то основна неједнакост?
а) Балетски играчи у "Колу" обављају тежи посао од својих балетских колега у позоришту; јер балетски играчи у позориштима не певају. А ви ове који играју и певају третирате као оперске певаче. Да не помињем да кроз историју неки балетски играчи у позоришту нису уопште имали балетску школу (мислим на мушкарце), али и то да су играчи "Кола" ускакали као замена за главну мушку улогу ни мање ни више него у Народном позоришту.
6. Непоштовањем налаза ваших стручњака и инерција Министарства културе да да акт који је морало да да, довело је и до материјалних ускраћивања права балетским играчима запосленим у "Колу" на пословима игре.
а) Евентуално ускраћивање новчане накнаде за појачану исхрану; Кажем "евентуално", јер је у "Колу" Правилник о платама ТАЈНА, а обрачунске листе не добијају, па и не знају за шта примају паре, нити да ли им Министарство уплаћуј средства за то, као што би морало по ономе што је ваша Комисија одредила:
б) Ускраћивање редовне рехабилитације (једном годишње). И то је одредила ваша
Комисија.
г) Неједнакост за једнаке услове рада по јединици времена унутар самог ансамбла "Коло", што је такође дискриминација. Наиме, Уредбом Владе РС из јуна 2001. године плате из буџета су се могле делити једино ако су играчи били распоређени у једну од три категорије: првак, солиста, групни играч, као што је и одређено за сваки балет у Србији. Не знам да ли је то било усаглађено са тадашњим Правилником ПИО Фонда, али су играчи морали да добију таква решења, да би се испоштовала Уредба Владе РС Србије о исплатама зарада. То значи да је морала да се изврши категоризација балетских играча-певача у "Колу". Њу су у "Колу" урадили најстручнији тимови у овој земљи. Довољно ће бити ако кажем да је Бисерка Цевејић процењивала њихово певање. Или професор појања са Богословског факултета Предраг Миодраг, итд. И играчи су почели да добијају плате према свом раду у оквиру одређене категорије балетских играча. Висина примања групних играча се разликовала само у додатку за сваку годину радног стажа, јер сви морају да играју "под конац". Па, поента "Колове" славе је у уиграности. До тада су их крали на ан гро, али то није прича за вас. Данас? Данас имају Правилник о платама који је ТАЈНА! Играчи га зову "Цмок-цмок Правилник", кажу, "плате се деле према љубави бившег ВД директора". Ви сте неодређивањем категорија у свом правилнику, који је раније постојао за балетске играче, заправо довели до дискриминације запослених, јер сте за потпуно исти рад омогућили да им неко одређује различита примања. Не ваља вам Правилник. А укидањем додатка за појачану исхрану и рехабилитацију (не знам чија је то била идеја), играчи су доведени у још једну дискриминацију: јер онај ко има пара, он ће се додатно хранити, онај ко нема - може и да умре ако се на послу истрошио.
Додатна аргументација у прилог измене члана 36, ст 2)
- УТВРЂИВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА И СТРУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (Правилник, Други део, члан 3)
а) "поступак за утврђивање радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и степена увећања стажа, која нису утврђена овим правилником, покреће Фонд. Поступак из става 1. овог члана може се покренути и на захтев послодавца (предузеће и друга правна лица)".
То је већ урађено. Ја, као лице одређено од Владе Републике Србије, покренула сам ту иницијативу, ПИО фонд је прихватио, кажем ангажовао Институт, формирао Комисију, који су приложили документацију какву је Фонд тражио. Чекало се само да Министарство културе каже да постоји школа "Лујо Давичо" са одсеком за народну игру. И коме је, после тога, пало на памет да без икакве стручне ревизије, управо те балетске играче са одсека за народну игру балетске школе у Правилнику стави међу оперске певаче?! Који је то правни механизам да се скрши усвојена одлука Комисије ПИО фонда и да се поништи налаз једног Института који је ПИО фонд ангажовао и да се асистенти избаце из било какве бенефициране групе? Дакле, да се пренебрегну реални услови под којим сви ти људи раде? Тим поништњем не штеде се паре држави, она свеједно плаћа из свог буџета оне који седе у "Колу" и не раде, него се уништавају животи оних који раде уместо њих, или оних који би радили уместо њих, да су та радна места слободна. Кажем, то није уштеда за државу, то је финансијска штета за државу и уништење здравља играча у "Колу". То вам ја као доктор економских наука сводим рачуницу.
Ово је формална аргументација. А суштинска је следећа.
б) Ја разумем да је овим Правилником (са неразумним чланом 36, став 2), престао да важи Правилник о утврђивању радних места, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и о поступку и начину за њихово утврђивање ("Службени лист Савезне Републике Југославије", бр. 20/97, 48/97, 15/98, 34/98, 47/99, 48/99, 72/99, 7/2000, 17/2000, 26/2000, 48/2000, 22/2001, 51/2001, 15/2002, 32/2002, 64/2002 и 69/2002), али не могу да верујем да постоји намера да се систематски оштећује нечије здравље у држави Србији.
Суштина целог проблема се налази у чињеници да играчи Ансамбла "Коло" не могу бити у групи оперских певача, него балетских играча, јер се и школују у балетској школи "Лујо Давичо", а притом имају тежи посао од балетских играча зато што играју и певају, зато што играју на различитим температурама, зато што играју у костимима који нису прилагођени тим температурама, зато што немају своју сцену, зато што немају власуљаре, фризере, шминкере, гардеробере које их облаче и свлаче, као њихове колеге са сталном позоришном сценом... Све ово они сами раде, што је утврдила Комисија ПИО Фонда. И како сад то? Са истом школом, за тежи посао, са већим професионалним оштећењем здравља (гласне жице, плућа због прашине у екстеријеру) - мање бенефиције. То мора да се мења. Ви најбоље знате како то треба да се уради да би то било и часно и поштено. Реч је само о неколико десетина људи у Србији, али који су културна репрезентација представљања идентитета ове земље. Ко ће нормалан још да кажњава једну репрезентацију Србије? Је л' да?
Срдачно, али и са стрепњом :)
Др сци Весна Николић
