У српском фолклору дешава се нешто потпуно невероватно и нема нормалног човека који ће на то остати нем.
Упокојио се наш друг, пријатељ и брат у Христу инг. Драган Пауновић, некадашњи играч "КОЛА" и пре тога легендарног "Абрашевића". Нећу писати о његовом раду у "Колу", мада бих могла, јер је прво мени дошао да јави да је добио неко соло у "Банату", оно са штапом. Зашто баш мени? Зато што смо сви ми у оно време висили на концертима "Кола", а и тада се знало да имам објективне и оштре анализе фолоклора, па су ме често позивали да погледам оно што су у фолклору правили. Тако и Паун. И не само тад, него и кад је у КУД "Степа Степановић" направио Влашке игре. Објашњавали су ми је да је Паун направио Влашке "на седам", не "на осам", него баш "на седам" :). Одлично знам да је такт најмањи део музичке композиције који је метрички одређен. Знам и да такт има наглашен део (теза) и знам да за њим следи арза. Знам и шта је музичка фраза. Ма и да не знам, сад бар могу да погледам на Википедији, али то сам знала и онда. И, наравно, знала сам како кораци прате музичке тактове, али ово што је Паун радио у "Степи", да ти корак траје седам тактова, а да нови корак почиње на осми, а не на следећи први... То нисам разумела како може. Али у фолклору, изгледа, све може :).
Драгана Пауновића сам разликовала од једнојајчаног брата близанца Аце само кад су заједно. И кад проговоре. Аца је био смирен... Другачији. Повученији. Рекла бих, стабилнији. Обојица су играла у "Колу", чини ми се. Нисам их видела четрдесетак година, али целу ту генерацију никад нећу заборавити.
Многи познаваоци фолклора мисле да је најбоља генерација "Абрашевића" била она којој је уметнички руководилац био мр Милан Брујић. Можда... Зависи шта је критеријум. Ако је критеријум главни српски аргумент: "Ја кад ти кажем", онда је тако. Ако је критеријум уиграност ансамбла, онда нико и ништа не може да се мери са генерацијом коју је изградио Бора Сорће. Неко ми рече да је Љиља Кузмановић у свом дипломском на Етнологији "сахранила" "Абрашевић"... Не знам. Нисам читала. А и не знам ко је то заиста читао, па да може о раду да суди, а да није професор... Лично... немам поверења у научно расуђивање некога ко је, као уметнички директор "Кола", допустио да се исече оригинална славонска ношња да би се од златовеза направиле портикле на мушким кошуљама иа Бачке... Треба имати образ па за такву работу примити 578.000 као последњу плату... Која јој је вероватно ушла у пензијски основ... Ало, бре, људи! Па, ја немам такав образ! Али - ни стомак!
И тако, скупили се људи из фолклора на вест о упокојењу Драгана Пауна... Дотакли се мало и "Абрашевића". Али не превише. Није био ред, ни место, ни време. А кад је већ споменут "Абрашевић", спомене се и пок. Радојица Кузмановић. Па затиум "Коло" и, наравно - ја :). Како знам? Пила сам јутарњу кафу у једном кафићу на Врачару, кад је слетео шарени врабац и рекао ми како је то било :). Кажу да ме је бранила једна жена, некадашња солисткиња "Абрашевића". Нисам је видела да јој се захвалим. Али, ево, хвала, госпођо! И ово се пред Богом важи. Али ово не пишем да бих се захвалила некоме ко је прозборио истину и њоме мене заштитио, него зато што је Патријарх Павле рекао две ствари. Коме? Па мени! Прво је рекао: "Кад смо са истином, онда смо директно са Богом". Дакле, та жена је с милим Богом. То ми је обашка драго, јер многи мисле да су православни, а по делима их препознајеш да нису. Јер ни један православац не прича оно што је чуо, него оно што је видео. Патријарх Павле је имао обичај да пита: "А јесте ли Ви то видели?". Па ти пробај да кажеш "Чуо сам". А тако ће и Бог да пита. Не каже се џабе "Отишао Богу на истину". Тамо ћемо сви сагледати шта смо све погрешно радили. Како знам? Па, ја писала књигу о томе. Докторирала на економији на православној теми. Док спојиш Бога и паре, да ти израсту да л` рогови, да л` крила. Истраживање ми платило тадашње Министарство вера, на предлог Светог Синода СПЦ. А магистрирала сам на традиционалној култури. Не бих вам саветовала, Абрашевићевци, да седнете испред мене да причамо о фолклору. Мислим на игру. А завршила сам и Факултет драмских уметности и на том четворогодишњем факултету на трећој години ми је дозвољена израда дипломског рада. Треба да знате и ово: о платама, и уопште о финансијама "Кола", размишља Тужилаштво, полиција, пореска инспекција, девизна инспекција, и то на основу извештаја Буџетске инспекције које је у "Коло" позвао њихов Независни синдикаат.
Читала сам сва та акта. Мене је срамота шта је држава дозволила да се дешава у "Колу"! Не само с парама. Да ли ико нормалан зна да је на репертоару "Кола", као српска игра постављена једна нумера националне мањине из Бугарске? Ево, има на Јутјубу, па ако ја лажем, рог не лаже. То није најгоре. Најгоре је што је "Коло" за такав рад од државе добило Карађорђеву звезду другог реда... Они који су добили Првог реда мора да се окрећу у гробу. Кад год пада страшна киша, помислим да су то сузе оних који су пали за Србију... А није ни то најгоре. И од Цркве су добили орден. А Шабићу су, као поверенику за информације од јавног значаја, признали, и то писмено, да немају ни један доказ да су кораци у "Колу" оригинални!
Зар мислите да је у "Абрашевићу било боље? Не знам. Погледајте сами.
1. Играли сте "Морешку"? А шта је ово?
2. Играсте ли Руске игре? А Војводину? А шта је ово? Бар костим и музика...
3. А "Биљана платно белеше?". А шта је ово?
Није исто? Па наравно да није исто. То је украјински државни ансамбл "П. Вирски". Прерађено, да. Али туђе ауторско дело не сме ни за јоту да се мења, нити присваја. То је кривично дело. Ево шта о томе каже наш Кривични законик:
Глава двадесета
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
Повреда моралних права аутора и интерпретатора
Члан 198
(1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или измени туђу снимљену интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или извођача,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.
(5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из става 3. овог члана по приватној тужби.
Колико је то година робије по кореографу? Пардон, "кореографу"? А шта је добио овај наш кореограф за ово? Па - националну пензију. То знате и сами...
Да ли је то све о "Абрашевићу"? Нипошто.
Играли сте "Мариово"? А шта је ово? Тресеница "Танецова"... Да, да... А наш жири наградио "Абрашевић"? Па да. Све стручњаци :)
Је л` ово све што се вашег Мариова тиче? Па није, наравно. Да погледамо опет "Танец", али сад тачку "Водарки". И то имате на репертоару? А под чијим именом?
Је л` сад то све? Па није! Ваш "Босилеград" игра један бугарски ансамбл, Мора да су узели тачку од вас :). Не могу сад да нађем снимак, али, ако затреба, замолићу бугарско Министарство културе да ми помогне :). Не шалим се. Не знате ме, ретко се шалим.
Да ли је то све? Па није! Јесте ли везивали снопове у "Дужијанци"? А, ево вам македонске "Жетварке". Поставио Алексов из "Танеца" у "Вукици Митровић" 1972. Може да се нађе неки снимак на Јутјубу. Играли су ту тачку, колико се сећам, а не могу више да тражим, у македонском АКУД-у "Мирче Ацев"... Аха, ево нашла сам да "Танец" изводи ту нумеру.
Причам само о идеји везивања снопова... Откуд ово знам? Па играла сам "Жетварку" :) Послао Кљаца нас четворо из "Лоле" да помогнемо "Вукици" да то одигра на фестивалу. Од девојака послао је само мене, а од момака Зорана Васковића, потоњег првака ансамбла "КОЛО", Бранка Крстића, потоњег техничког лица у "КОЛУ" и Дејана Петровића. Дејан и ја нисмо отишли у "Коло" као играчи. Играли смо, сећам се, не само "Жетварку", нсго и Кљацину "Ваљевску подвалу". У овој другој кореографији, на мени је постављена женска игра, а Зоран Васковић је од сељака из Петке скидао кораке за мушку игру. С том тачком смо те године делили прво место са "Абрашевићевим" Влашким...
(Сад се сетих нечег јако лепог из тог времена. Кљаца је замолио мене и Зорана Васковића да одиграмо Шоту за Олгу Сковран, која је дошла на пробу да види ту Кљацину Западну Србију. Одиграли смо. Она је пришла и рекла: "Е, видиш, Кљацо, онај ко је правио ову тачку, замишљао је да се она игра овако како игра ова мала... Иако је мало висока за то. Хоћете ли вас двоје у "Коло"?" Ја сам рекла да нећу. Зоран Васковић је касније отишао и постао првак Ансамбла. Има још живих сведока том разговору, нисам само ја претекла после Кљаце, Сковранке и Зокија :). "Онај ко је правио тачку, замишљао је"... Па, она је правила ту тачку :).
И није само то био комплимент за моју игру... Ђокица Младеновић и ја из "Лоле" изабрани смо да играмо у Романитару 1973. кад се играла финална утакмица Ајакс - Јувентус у Београду. Шта ћете, изабрали нас да будемо репрезентација. Појма немам како. Тад су први пут кафане радиле после 22 ч, а у самом Романитару је био програм за специјалне госте и, кажем, нас двоје смо били изабрани за то. Како се то бирало...? Право да вам кажем, не могу да се сетим... Знам само да сам ишла код Паве Ђорђевић кући да ме она навежба за те наступе. Пава је пре тога била солисткиња "Кола", која је дошла у Лолу, кад је и Бора Сорће из "Кола" отишао у "Абрашевић". Тада, кад ме је увежбавала, више није радила у "Лоли", отишла је у пензију. Зато ме је замолила да долазим код ње кући, негде на Теразијама... Једном су ме у клубу "Кола" оговарали како не знам ни да певам, ни да играм, "откуд она ту?!" :) Кажу да им је Радојица одржао предавање какав сам играч била. Била :) Да. Сад идем са штапом. Али кад је реч о игри и мени, веће је моје знање о фолклору, него што могу да претпоставе они који ме не познају. А знам и да играм :). И то опасно.
Споменух да ми је Патријарх Павле рекао: "Мора да се зна шта сте радили. Јер, ако Ви на сваком степенику морате да објасните ко сте, кад ћете стићи тамо где Вас Бог шаље?". То ми је рекао пре 26 година (1993). Зато овај блог у називу има и реч "послушање". То је послушање Његовој Светости. А најбоље ће се знати ко сам кад моји адвокати ударе по џепу сваког ко је натерао сузе на очи мојим укућанима. Јер ће тако засигурно научити нешто о мени. И никад неће заборавити. То ваљда може по Кривичном законику, Глава седамнаеста: КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА (чл. 170. до чл. 177.). У то спада Увреда (члан 170.) и Изношење личних и породичних прилика (члан 172.). Е, то су радили Абрашевићевци, окупљени око упокојења Драгана Пауна. Не знају ни шта су играли, а камоли шта, и о коме, говоре.
Кад ми је шарени врабац испричао како су ме оцрнели тог дана и како ме је једна жена истином бранила пред осталим Абриним некадашњим играчима, рекла сам том мом слатком врапчићу: "То није ништа. Прекјуче сам чула да ови у "Колу" причају да спавам у сандалама". Хахахахаха. Па, колико треба да си глуп да измислиш овако нешто? :) Али то "нешто" боли. Моја кожа није разапета на гочу да у њу може да удара како ко стигне. А нарочито не по мом детету. Моје дете је толико пута награђивано да сам му рекла: "Синко, кажи ти њима да честитке примаш на жиро рачун". И прима :). Знате... Кад неко из "Кола" оде на његово радно место да се жали на њега из чиста мира, није ни чудо што заврши у полицији. Као и човек из "Абрашевића" који је звао телефоном... У полицији, да. Па, него како?! Не можеш ти да се иживљаваш на људима зато што си "нешто чуо". Ми нисмо било ко. Нити је моје дете на свом радом месту било шта. Заиста.
Једном сам гледала реакцију мајке једног (некадашњег) играча "Абрашевића" када је чула како извесна госпођа, такође из Абре, прича како се њен син дрогира. Наравно да се не дрогира и просто је питање да ли то само у фолклору људи могу страшним измишљотинама да убијају друге људе... Или је то постало опште место у Србији? Те топле мајчине очи пуне суза, препуне, подсетиле су ме на оно што нас је научио наш покојни свештеник, отац Бранко: "Не стигле нас материнске сузе...". Па и то је кривично дело. Спада у злостављање. Ако ти натераш неког да плаче, да пати, ако му патњом убијеш имунитет, угрозио си му здравље и живот. Па, ко си ти? Убица? Људи, ви очигледно нисте свесни ни да је то кривично дело. Иначе, тај човек је неко с ким бих радила до последњег даха, јер му као раднику, зналцу, по вредноћи и поштењу - нема премца. Ако неко за таквог човека каже да је наркоман, онда је то за полицију. Јер такво етикетирање обично у позадини има своје "зашто"...
Мало се зна да људи који оговарају обично нису свесни да су у функцији оних који убиством нечије личности крију своје крими-интересе. Код мобинга никад главни виновници не учествују у извршењу. Обично потуре будалетине које на тај начин постају важне, као "они све знају". За такве је Христос на крсту рекао "Опрости им, Оче, не знају шта раде". Највећу жељу да се Христос разапне није имао Понтије Пилат. Чак је и рекао да не види кривице на том човеку. Распеће су желели они којима је Христос побркао лончиће својим проповедима... А маса је после само викала "Распни га! Распни га!". Па и иза ове приче о наркоманији честитог човека крила се жеља да он случајно не дође у "Абрашевић" уместо пок. Радојице, а неко је само викао, због "општег добра", да га треба распети, јер је тобоже наркос. И ником ништа. А шта је са сузама једне мајке? Хоће ли то платити деца госпође која је изрекла ову лаж? Не. Грех је увек лични, али ћемо га сви ми платити, јер га много има у Србији. Много је мајки овде закукало због дрипаца. И сама сам страдала тако...
И шта ћу да радим? Па... Као што сам учила своје дете да честитке прима на жиро-рачун, тако ћу и ја све те ружне и отровне приче капитализовати. Па на крају крајева, доктор сам економије :) Удараћу (не)људе по џепу. Не треба мени новац. Моје трпљење је пристајање на божанско брушење моје личности. Боли, али претрпиш Христа ради. И почнеш да мислиш као Врањанац: "Сваком праштај, од будалу бегај". Али, сад сам дала нашим адвокатима карт бланш да све наплате. Све! Поделићу то. Толико има сиромашног света... Спавам у сандалама, то је једна цена. Спавам са једном сандалом, то је друга цена. То је скупље, јер је луђе. Свака реч има цену, јер је то нож у срце. То је саучесништво у неопеваном криминалу који се дешавао у "Колу", а у једном тренутку је пренет и у "Абрашевић". Играчи који причају напамет о "Колу" немају појма колико суђења се води око њиховог "Абрашевића" (неки поступци су и завршени, ево примера, други трају, трећи се приводе крају...). Те спорове коњ не би издржао, а камоли плаћао од својих пара. У те лажи, фалсификате, пререгистрације, било се умешало и тужилаштво, па су виновнвци платили казну, да баш не буде затвор... И уместо да сви стану у један ред и завапе за правдом која би васкрсла "Абрашевић", они на приватним комеморацијама воде аброве... Па, људи моји, докле смо ми то догурали...?!
Изгледа да морамо да пропаднемо као земља, јер мало има часних људи са знањем... Да не бисте спали у групу због које ће Бог продрмати Србију да преко ноћи дођемо до памети, прочитајте на овом блогу.: "Коло - ја", "Ја - Коло", "In memoriam", "Suma cum laude" 1 и обавезно 2, "Историја фолклора", "Писмо Патријарху" и тако то... Јесте дугачко, али, брате, краће је од факултета :) Јер... Ово је наше поље. То су наша сећања, таленти и љубави према једном делу културе. Неће нам странци то очувати. Јок. Ц! Морамо сами. Ако смо људи. Ако нисмо, онда ће нас казне ућутати бар да не причамо гадости и глупости.
Покој души Драгану Пауну... Сутра је недеља. Као и сваке недеље, идем на Литургију. Запалићу једну свећицу и за Пауна. И Ранка Недељковића. Кад смо већ код српске традиције, ваља упалити бар једну свећицу за покојног пријатеља.... Ах, да. И једну за Косту Абрашевића. Имао је само 19 година кад се упокојио. Није оформио породицу, био млад. Нема ко да се моли за његову душу. Поред десетина хиљада Абрашевићеваца у целој Србији...
Да... Брука смо ми пред Богом...
ПС Ово пишем два дана касније
Нисам знала да ће овај текст да изазове оволико интересовање. Очекивала сам нешто друго... :). Па се сетих још нечега и повезах узрок и последицу. "Абрашевић" из Београда је у судским поступцима до гуше. Суде се бивши чланови мрђусобно. И једни и други верују да су у праву. Једни сигурно јесу, а који, то ће суд рећи. За то време, неко трећи то користи. Како? Не знам баш све тачно, али хајде да заједно размислимо шта је ово
https: //www.mojtrg.rs/oglas/iznajmljuje-se/beograd/biznis/poslovni-prostor/prodavnice-kiosci/lokal-trzni-centar-abrasevic/1574202:
Lokal trzni centar Abrasevic
Iznajmljuje se od: gordana 06 maj 10:05
Oops! Something went wrong.
