Ја не могу више сама да носим једну "легенду" везану за "Коло"... И нећу! Не знам да ли је то истина, па је тајна, или је измишљотина, али - бајна. Тек, ова прича, мада више личи на басну, дочекала ме је кад сам прву пут ушла у гардеробу "Кола". Нема пописа, нема инвентарског броја, нема материјалног књиговодства, оригиналне ношње се књиговодствено отписују кад се изанђају и - ? Нестају? Шта ли...? Потпуно запрепашћена, питам колегу с којим сам некад давно играла: "Шта је, бре, ово?!!!" "А па не знаш ти за чувени кофер број 20...", одговори ми он.
Играчи "Кола" су одувек сами паковали своје костиме за сваки концерт, Они нису имали гардеробере да их облаче и свлаче, како је у свакој професионалној сценској делатности. А пресвлаче се сваких неколико минута! Тако је увек било, а не знам како је сад... Нису имали шминкере, сами су се шминкали и сами купвали шминку за сцену! То сам затекла. Жене су се саме чешљале. Какав фризер, какви бакрачаи! Раније су се чешљале за сваку тачку другачије, кад сам дошла све су се чешљале исто, после сам виђала и неку "рибљу кост" на глави... који етнолог о томе одлучује - немам појма. Тек, "Колаши" све раде сами. Ко није видео како изгледа труд ових играча, иза сцене, у току концерта, тај не зна шта је физички напор, не у култури, него у овој држави! Притом, изађеш да певаш док играш, и нико те ништа не пита да л можеш или не можеш... А то, да ли је напољу +60 степени на сунцу, па играју у дебелој вуни, да ти мозак проври, или нема степени уопште, а они у танким кошуљицама... То ти све иде у радни стаж. И опет имају 3 месеца бенефицираног радног стажа од балета, а у истој школи учили игру... Киша? Играш напољу, у опанцима који пропуштају, па ти ноге добију боју коју имају чарапе, то му дође ништа спрам чињенице да могу играче да упрегну у воловска кола да превуку кофере са костимима од аутобуса до бине! Да ли се и то десило? Јесте! Да човек не верује, али сами играчи сведоче да - јесте! Еј, бре! Народе...!
Шта је "кофер број 20"?!
Играчи "Кола" су одувек сами паковали своје костиме за сваки концерт, Они нису имали гардеробере да их облаче и свлаче, како је у свакој професионалној сценској делатности. А пресвлаче се сваких неколико минута! Тако је увек било, а не знам како је сад... Нису имали шминкере, сами су се шминкали и сами купвали шминку за сцену! То сам затекла. Жене су се саме чешљале. Какав фризер, какви бакрачаи! Раније су се чешљале за сваку тачку другачије, кад сам дошла све су се чешљале исто, после сам виђала и неку "рибљу кост" на глави... који етнолог о томе одлучује - немам појма. Тек, "Колаши" све раде сами. Ко није видео како изгледа труд ових играча, иза сцене, у току концерта, тај не зна шта је физички напор, не у култури, него у овој држави! Притом, изађеш да певаш док играш, и нико те ништа не пита да л можеш или не можеш... А то, да ли је напољу +60 степени на сунцу, па играју у дебелој вуни, да ти мозак проври, или нема степени уопште, а они у танким кошуљицама... То ти све иде у радни стаж. И опет имају 3 месеца бенефицираног радног стажа од балета, а у истој школи учили игру... Киша? Играш напољу, у опанцима који пропуштају, па ти ноге добију боју коју имају чарапе, то му дође ништа спрам чињенице да могу играче да упрегну у воловска кола да превуку кофере са костимима од аутобуса до бине! Да ли се и то десило? Јесте! Да човек не верује, али сами играчи сведоче да - јесте! Еј, бре! Народе...!
Ја нисам човек "Кола", студирала сам позориште, али кад упоредим напор ових људи и оних који годинама нису крочили на сцену, својом или туђом вољом, који тезгаре па не могу да играју на матичној сцени, а примају државне плате исто као и ови уметници, схватим сав хаос и неправду коју овај народ трпи. Још овим мученицима откидаш од плате...? А некима, истина, додаш на плату :). И то је у Србији нормално? Па и јесте, јер како некоме да додаш, ако другом не одузмеш. Одакле би било?
Елем, пошто се играчи сами спакују, наводно се, тако се бар прича, у "чувени кофер број 20" у иностранство износила ношња за продају. То играчи не могу да знају, јер они не знају ни шта је у коферу њиховог колеге, будући да можда играју различите тачке. Зна онај ко је паковао "чувени кофер број 20". То је једино сигурно. А зна и онај који то однесе на царину, јер мора да зна тежину кофера. Међутим, кад се врате са путовања, један кофер празан, а човек који је био на царини зна да није био кад су кренули... Није имао коме да каже. Сачекао мене. Он ме је замолио да једног дана поново нумеришемо костиме. Наредним ванредни попис и - хтедох да умрем! У пописним листама нема вредности предмета! Културно благо Србије поверено "Колу" има вредност НУЛА! Иди у Министарство културе, моли, куми да се уради процена, а тамо - чиновници као да су пали с дуда. Кажу да упишем тржишну вредност! Па то је да цркнеш! Ту има ствари од непроцењиве вредности, али у нашем Министарству то нису могли да досегну... Мајке ми, ја се питам да ли је та екипа тада била свесна шта ради...
Можда бих могла да се напнем да се сетим ко ми је ово што следи рекао, али пошто не знам да ли ме је слагао, сетићу се само следећих речи."Их, износили ношње... Него шта су. На велико! У Штутгарт кад смо ишли, на пример... А једном мене затворили у хладњачу на граници да не видим шта износе за продају.. Ја да изађем - оно закључано!". "Па нису вас ваљда закључали у хладњачу?! Добро, сад ћемо то да пријавимо полицији...". "Ууууу, немојте, директорка,. данас ће вас убију за сто марке. Ја ћу да кажем да ништа не знам".
И шта да радиш? Плаши се. Ако се ово не узме да се рашчачка, испада да су ово моје инсинуације, а ја то нећу да радим. Али, не могу ни да поднесем да будем једини носилац терета. Нити хоћу. Али кад останете неми на исповест да је неко би закључан на граници да би ношње биле изнете, па вам још каже "Има још марке у касу", а ви одете и пронађете у сефу хиљаду марака у кешу, онда не знате да ли је то од девиза који су плаћали пазакупци "Колу". или је то имало везе са шверцом ношњи. Не знате. Ја сам их стисла, само тако, да кажу одакле им марке и добила сам одговор да им је то поклонио један човек у Немачкој који воли "Коло". Кажем да се то хитно уплати на жиро рачун. Да л` су или нису уплатили, то никад не можете да знате... Тражите потврду, они вам направе триста других белаја... Дигну цео Ансамбл на ноге! Букаџије су од хаоса имале противзаконске користе, а нормалан свет је био слуђен.
И шта да радиш? Плаши се. Ако се ово не узме да се рашчачка, испада да су ово моје инсинуације, а ја то нећу да радим. Али, не могу ни да поднесем да будем једини носилац терета. Нити хоћу. Али кад останете неми на исповест да је неко би закључан на граници да би ношње биле изнете, па вам још каже "Има још марке у касу", а ви одете и пронађете у сефу хиљаду марака у кешу, онда не знате да ли је то од девиза који су плаћали пазакупци "Колу". или је то имало везе са шверцом ношњи. Не знате. Ја сам их стисла, само тако, да кажу одакле им марке и добила сам одговор да им је то поклонио један човек у Немачкој који воли "Коло". Кажем да се то хитно уплати на жиро рачун. Да л` су или нису уплатили, то никад не можете да знате... Тражите потврду, они вам направе триста других белаја... Дигну цео Ансамбл на ноге! Букаџије су од хаоса имале противзаконске користе, а нормалан свет је био слуђен.
Ја заиста не знам да ли је ово са хладњачом тачно. Али сад могу нешто јавно да питам: за коју намену су куповане неке ношње? За неке могу да претпоставим. Правила се нова кореографија, па се купило. Али што се купвало остало? Паргари, на пример? Да се комплетира - шта? Златне пафте из Сарајева? `Ајде, бре! Да погледамо мало:
- Споменка Варајић.- 2005 кецеља из Жагубице 6.560
- Споменка Варајић - 2005 сукња из Жагубице 7.790
- Душко Живојнов - 2005 делови за Босилегра, 16 комплета + 2 шамије 34.000
- Душко Живојнов - 2005 5 марама 5.000 дин по комаду, чарапе 13 пари (700 динара пар), накит (6 наруквица, три грудна накита, 4 пафте, све у €, укупно евра 980, дописано руком на уговору) ;
- Душко Живојнов - 2005 Футе за врањско поље, 6 ком за 60.480. Кошуље од тежине, 12 ком за 36.000 (ново? старо?), женске рупичасте чарапе 14 пари за 9.800, накит (3.ком) 25.000. Плаћање у 3 рате. "По пријему средстава за ову намену од оснивача", пише у уговору. Па оснивач "Кола" је Министарство просвете :)
- Душко Живојнов: 4 бела женска комплета, буњевачка ношња 200€ по комплету! (Старо? Ново?) 4 грмечка бела, момачка комплета по 170 €, још 4 грмечке мушке ношње по 120 €, 3 кошуље женске грмечке по 70 €, 18 босилеградских мушких појаса по 20 € комад, чарапе женске босилеградске 5 пари 700 дин по пару (мало динари, мало еври у уговору). женски грмечки приглавци 12 пари исто по 700 динара, панталоне мушке буњевачке 25 € по пару. Мушки буњевачки сако 70 €. Испорука одмах по закључењу уговора. На лагеру...?
- Душко Живојнов - 2005 - 8 пари банатских опанака, 60 € по пару
- Боринка Вучковић- 2005 - Тимочка кецеља (5 ком) по 5 €. Тимочке чарапе (3 пара) 20 € пар. Тимочке мушке чарапе (4 пара) 10 € пар. Тимочке женске кошуље (4 ком), 15 € по комаду. Тимочка мушка кошуља (3 ком) по 10 €. Румунска 1 кошуља. 15 €, Тимочке мушке тканице (9 ком) 13,5 € по комаду. Укупно 407,5 €вра по средњем курсу на дан закључивања уговора. Само да видимо доказе за све ове конверзије и нема проблема . Нешто ми није јасно овде... кецеља 5 евра, чарапе 20€...? То мора да се види...
- Кресоја Петар - 2005 мушка антерија, 100€, по средњем курсу на дан плаћања
- Загорац Милорад - 2010, кожни ћемери, 8 комада, пашњаче 2 ком укупно 54.000
Мрзи ме даље да куцам... Јер ако сам тражила шта је куповано и 2006, 2007, 2008, 2009, а не добијем то, него ми дају уговоре после 2005 одмах за 2010, шта могу да мислим...? Да ништа није куповано од 2005 до 2010? Па то се напише "У тој години "Коло" није..." Заправо, право питање је - шта мисли онај који није доставио све податке како је наложио Повереник за информације од јавног значаја...? Чему се нада? Да ће да прође?! После Снежанине смрти..?
Хоћу само нешто да упоредим, кад смо већ у 2010. години. За игре из Призренске Горе купљено је (уговор 1130/8.112.2010) ни мање ни више него 56 делова ношње за 40.000 динара. 56 комада! Купљено од Шејзаде Исмајиљи, а Дејану Трифуновићу је за две пчињске футе плаћено, те исте године 15.000!
Иначе, Дејан Трифуновић је те године, на основу уговора са "Колом" добио 65.000 за постављање кореографије из Призрена. То је обашка питање - зашто?!. "Коло" је већ на репертоару имало игре из тог краја у кореографији Олге Сковран и целу једну призренску свадбу Бате Грбића, који је доле и рођен. Ја не знам, можда и постоји бољи познавалац игара из тог краја, него што је био Бата Грбић. Плус је, господин Трифуновић, исте године добио 14.000 за делове ношње из околине Београда (ново? старо?). Плус 27,500 (ваљда добро сабирам) за ношњу (делови) из Горње Пчиње... Шта је ово? Препродавање делова ношњи? Шивење? Ако је нешто шивено, плетено, прављено у време склапања уговора, како је смео да се склопи уговор о купопродаји?! Како је то исплаћивано? На руке? На жиро рачун? "Ће се провери", што рече један сеоски домаћин
И на крају, све то што је набављено према уговорима које сам добила на увид, има ли инвентарски број?
Не, на крају фали поента. А, па поента се налази у државним органима и службама. На њу морамо да сачекамо још мало.
Не, на крају фали поента. А, па поента се налази у државним органима и службама. На њу морамо да сачекамо још мало.
