Ових дана добијам мејлове пријатеља који се баве културом. Држава сликарима престала да уплаћује порезе и доприносе, нема пара за Дом културе Студентски град, нема за Коларац, нема за Мокрањчеве дане у Неготину, нема за џез фестивал у Нишу, Нема пара за републички аматеризам (смотре позоришта, фолклора, хорова, књижевника, сликара). Разломљене су мреже носилаца културног живота (КПЗ, Домови култура). Уметничка удружења грцају или се сналазе, али се њихова реч не ферма. Библиотеке не добијају књиге. Етнографски музеј пречешљала Комисија Министарства културе и нашла шта је нашла. Да чупаш косу из корена (ко има)
Једино запослене у "Колу" није брига што се јавност запањила што не негују традиционалну културу, а држава их плаћа за то. И мисле да ће јести тај хлеб тек тако - на измишљотинама, тј "уметничким делима". Народ је јавно почео да отвара питање фолклора. О томе се воде дискусије на нету., с једне стране самих играча, с друге стране посматрача, публике. Полиција и Тужилаштво раде свој посао... Долази на ред и питање аутентичности игара...
