Биографија

Весна Николић

Рођена 24. 7. 1952. године у Београду.

Завршила је Факултет драмских уметности, одсек Организација сценских и културно-уметничких делатности и дипломирала на катедри за Менаџмент у култури, са просеком 9,37.

Магистрирала на теми "Традиционална култура као потенцијал за развој туризма"

Докторирала на теми "Верски туризам и СПЦ".

Код проф. др. Тијане Косановић Мандић завршила специјалистички курс из психологије.

Радила на Телевизији Београд од секретарских послова на пројектима (квиз "Икаров лет"), преко сценаристичких (Дечја редакција, документарни филм "Звезде из Звездана"; серија откупљена, не емитована "Клинци олимпијци", преко уредничко-ауторских емисија (серија "Право детета", која је покретала јавност на акцију, као што је помоћ београдској Дечјој универзитетској клиници у Тиршовој, чиме је вратила донаторство у Србију), до сарадње у Истраживасчком центру РТС на пројектима који су се одвијали у сарадњи са Академијом наука у Бечу, оделењем за адиторијум.

На ТВ Крагујевац урадила је серију документатних филмова, од којих је један учествовао на Фестивалу у Бару, а други је презентован шведској јавности, после чега је уследио позив шведских власти (Svenska institutet) аутору дa посети Шведску у својству експерта за област којом се бавила.

Позоришна делатност се односи на писање текстова (представа "Банетов сан" у режији Милана Караџића изведена 1985. године), али пре свега се односи на организаторске послове (Сарадња са позоришним кућама: Београдско драмско позориште, Мало позориште и позориште "Бошко Буха").

Новинарски посао је обављала повремено, према својим потребама, у дневним листовима у периоду од 1990. године до 1998. Такође је сарађивала и са Радио Београдом.

Ораганизација културних дешавања донела јој је неколико признања (За акције "-10%" (1986), "Оружје, збогом" (1989) додељен је "Ружичасти grand prix"). Прву награду је примила са седам година (Библиотека "Вук Караџић"), највише њих за покретање акције за помоћ дечјој клиници у Тиршовој и враћање донаторства у Србију, а најдраже признање је добила од Српске Православне Цркве, 1999. године.

Била је власник агенције за маркетинг и истраживања у области друштвених наука, у оквиру које је најинтересантније истраживање оно у 58 школа на тему положаја ученика.

За СПЦ је 1999. усред бомбардовања, организовала и реализовала светски ликовни конкурс на тему "2000 година хришћанства" у 89 градова и села, после чега је ЊП Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић предложио за члана Комисије за просвету Светог Архијерејског Синода СПЦ. Била консултант на изради уџбеника за веронауку.

Заједно са братством манастира Хиландар обновила је рад Друштва за заштиту и васпитање деце из 1879 године и била први његов управитељ. Била је члан Одбора за права детета Србије 1989-1991. године, а председница Одбора за права детета Београда 1997-1990. године.

Аутор је пет књига.

На предлог Министарства културе, Влада Републике Србије је као нестраначку личност поставља на место директора националног Ансамбла игара и песама Србије "Коло".
Због тешке болести, подноси оставку на ту функцију. Током дуготрајног опоравка била је незапослена, без примања. Сада је пензионерка.

Говори енглески и руски.

Разведена, има сина, новинара.