Да ли је политика у Србији јача од сваке памети? Ево једног кратког текста колико то може бити опасно на много ширем плану, чак до губљења националног идентитета.
Наиме за 26. мај 2017. у 10 сати био је заказан протест подршке националном ансамблу "Коло". Повод је написан овде. Укратко би се могло препричати овако: Србија треба да се представи на репрезентативном фестивалу “Пут свиле“ у
Сијану, Кина, у периоду 3-7. јуна као ПОЧАСНА ЗЕМЉА УЧЕСНИЦА. На отварању, на српском штанду и, наравно, на самом фестивалу, неко би требало да представља српску културу. Ко ће то бити, одређивало је Министарство културе. Међутим, у јавности се прича да се човек близак политици, Горан Триван, изборио да не буде како би било нормално, него како је њему мило. И Министарство културе је одабрало фолклорни ансамбл аматерског друштва "Лола" из Београда (избрисали му оно "Иво Рибар" како се друштво звало док сам и ја у њему играла. Ваљда се стидели, шта ли...). И то не би било ништа страшно, да држава, баш преко тог министарства, не финансира национални ансамбл игара и песама "Коло", који, по потенцијалу, може да смаже за доручак све аматере света, а не Београда. По потенцијалу, наглашавам.
Да лудило буде потпуно, потребне су ситнице.
По одлуци да "Лола" иде у Кину, Горан Триван (не знам шта је он сада у "Лоли", кажу да је директор), позвао је "Коло" да да шест костима за изложбу у Кини. Па ако немаш с чим, где си пош`о?! Директор "Кола" се побунио, обратио се медијима и рекао је нешто веома важно: да су му у Министарству културе рекли "да ћути, или ће га разрешити", а онда је Министарство то демантовало, чиме је циркус добио круну.
Горан Триван је био, чини ми се, председник Омладинске организације Србије у време Слобе Милошевића. У време оне најцрње инфлације, ОКУД "Лола" (сад је АКУД) је реновирано за милионе марака (златкаста штукатура и гоблен-мебл на столицама и тако то. У то време, бес невиђени). Ту кад би улетела ревизија, камен на камену не знам да ли би остао. Али шта је овде, ипак, најопасније?